Tlo Petrovaradina bilo je veoma pogodno za iskopavanje gline, što su znali oni koji su gradili Petrovaradinsku tvrđavu. Kasnije, u ovom mestu, počele su sa radom dve uspešne ciglane…
Nakon konačnog oslobađanja sremačkih krajeva od Turaka, početkom 18. veka, Petrovaradin je počeo užurbano da se širi van okvira bedema Petrovaradinske tvrđave.
Prema padinama Fruške gore, u pravcu Sremskih Karlovaca i Sremske Kamenice, počele su da niču ulice sa bezbroj novih kuća. Prilikom kopanja temeja za nove kuće ili bunara, ljudi su često nailazili na zatrpane krečane ili ostatke ciglarskih peći. Sastav tla u okolini Tvrđave je bio idealan za iskopavanje gline potrebne za milione cigala ugrađenih u samu Tvrđavu, prilikom njene izgradnje.
Na licu mesta se i gasio kreč, u stotinama iskopanih rupa, upravo za tu svrhu, a još vruć, odnosio se do mesta gde se gradila Tvrđava. Vruć kreč, kao vezivni materijal, i cigla većeg formata, doprineli su da ova građevina odoli zubu vremena i dan danas…
Ciglane u Petrovaradinu
Izgradnja “modernije” ciglane započeta je 1892. godine, a sagrađena je ogromna peć, dužine gotovo 80 metara i dimnjak visok oko 65 metara. Međutim, sama manufaktura je bila dosta primitivna.
Cilana se nalaziila na tzv. Trandžamentu, na putu od Petrovardinu ka Sremskoj Kamenici, blizu novog groblja.
Između dva svetska rata, fabrika ciglana je modernizovana, a u vreme kraljevine Jugoslavije, kupio ju je izvesni lokalni preduzetnik Budišin. Koristeći specijalna kolica na uskim šinama, donekle osavremenjuje samu proizvodnju. Kasnije, Budišin gradi još jednu ciglanu, čiji ostaci se i danas mogu videti, sa leve strane Bukovačkog puta.
Sama glina kopana je nešto dalje, na širinama, delu Petrovaradina. Danas, na tom mestu postoji ogromna rupa, opasana travom, kao nemi podsetnik na davna vremena.
Modernizacija petrovaradinskih ciglana
Nakon Drugog svetskog rata, obe ciglane dobijaju još veći značaj, zbog obnove i izgradnje nove Jugoslavije. Skoro sve u proizvodnji je mehanizovano, pa su bageri kopali glinu, što je bilo naravno brže, ali i jeftinije.
Zanimljivo je to što su ljudi prilikom kopanja gline, na dubini od sedam do deset metara, nailazili na zidine tunela koji su vodili desno, ka Petrovaradinskoj tvrđavi, a levo prema Sremskoj Kamenici i Bukovcu. Nažalost, ovi tuneli nikada nisu bili ispitani, a vremenom su zatrpani i zaboravljeni. Još jedna istorijsko- kulturna žrtva u korist osavremenjavanja društva…
Krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, ciglane su pretale sa radom. Od Trandžamentske ciglane, je pored zapuštenih postrojenja, ostao visoki dimnjak koji je dobio novu funkciju- repetitor mobilne telefonije.
Izvor: “Petrovaradin- juče, danas, sutra”, I. Novaković
