Ko je odgovoran za ”bezbednost” u gradu?!

Poslednjih dana u medijima, kako lokalnim tako i onim koji se čitaju širom Srbije i regiona, pojavili su se tekstovi o temi bezbednosti u Novom Sadu. Burna 2017. sada je iza nas, a analizom svih dešavanja u protekloj godini, primećuje se da su vesti iz crne hronike postale svakodnevica Novosađana.

Policija i pravosuđe

Na samom početku da razjasnimo: policija ima za zadatak da radi na prevenciji, utvrdi odgovornost i učešće pojedinaca u krivičnim delima, kao i da liši slobode one koji predstavljaju opasnost po bezbednost drugih. Na pravosuđu je, da optužene proglasi nevinim ili krvim, a da one odgovorne adekvatno sankcioniše. U idealnim uslovima, kada sve funkcioniše kako treba, kroz rad policije i pravosuđa stvara se osnova za uređeno i bezbedno društvo.

Šta se desi kada deo ovog aparata zakaže? Ili još gore, šta se desi kada zakažu oba?

Niz primera loših odluka

Novosađani su proteklih godina bili svedoci niza slučajeva u kojima su odgovorana lica, posle adekvatnog rada policije, uz sve prikupljene dokaze i svedoke, blago sankcionisani u odnosu na dela koja su počinili.

Bezbednost naših sugrađana, a najviše mladih, nije na zadovoljavajućem nivou. Svima je poznata činjenica da se gradom slobodno šetaju ljudi (mahom maloletnici i mladi) čiji dosijei broje više desetina krivičnih prijava. Oni u fokus janosti dolaze tek kada postanu počinioci ili žrtve ubistava.

Kada bi pravosudni sistem radio svoj posao, do pojedinih tragičnih ishoda ne bi ni došlo.

A novosadska policija?

Teško je govoriti o radu policije, a da ga ne posmatrate kroz prizmu komandne odgovornosti. Novosadski policajci, oni u uniformama, svakodnevno rizikuju svoju bezbednost i živote u službi sigurnosti stanovnika Novog Sada. Odgovornost i obaveza žena i muškaraca koji obavljaju ovaj posao je zaista velika. Oni svojim ponašanjem treba da predstavljaju primer drugima. Ponekad zbog pojedinaca, policija bude na lošem glasu. Ali ponekad, zbog nemara nadležnih, dese se propusti čija je težina je daleko veća od ”lošeg glasa”.

Pokušaj likvidacjie Nika Uskokovića

U 2017. godini već u januaru mesecu, dogodila se filmska sačekuša u blizini jedne novosadske osnovne škole. Meta ovog pokušaja likvidacije bio je Niko Uskoković Skole, na kog je nepoznata osoba otvorila vatru. Prema nezvaničnim informacijama, Uskokovićev maloletni sin se nalazio sa njim u izrešetanom Rejndž Roveru u trenutku napada.

U vezi sa ovim slučajem, mesec dana nakon pokušaja atentata, šef novosadske kriminalističke policije Saša Barjaktarović, napustio je funkciju zbog mogućeg uticaja na razvoj istrage. On je prema repisanju Blica, prva osoba koja je posetila Skoleta u Urgentnom centru, a tom prilikom doveden je u navdonu vezu sa osuđivanim kriminalcima iz Uskokovićevog okruženja.

Sačekuša na Nika Uskokovića nikada nije dobila epilog, a za ovaj pokušaj ubistva još uvek niko nije proglašen odgovornim. Kasnije u 2017. godini desiće se kidnapovanja koje će slučaj ove neuspele likvidacije odvesti u novom i neočekivanom pravcu.

Pogledajte: On je čekao Uskokovića!

Kidnapovanje o kom će Novi Sad dugo pričati

22. maja desilo se kidnapovanje koje će Novi Sad i njegovi stanovnici dugo pamtiti.  Otmica Gorana Cvijetića (41) naknadno će otkriti niz detalja koji ovog  pojedinca vezuju za više nerešenih slučajeva.

Novosadska policija je tog dana dobila dojavu da je u naselju Detelinara jedna osoba pretučena, a zatim prislino odvedena crnim Audijem. Svi izlazi iz Novog Sada su ubrzo blokirani, a gradskim ulicama su odzvanjale sirene. Sve raspoložive snage policije angažovane su na pronalaženju otmičara. Auto koji odgovara opisu primećen je kako se velikom brzinom kreće na Mišeluku. Za njim su u poteru krenuli pripadnici saobraćajne policije, kojima su se ubrzo pridružila ekipa interventne jedinice. Tada su slobode lišeni Nenad Stević (39) i Božidar Bosnić (51).

Zbog sumnje da su umešani u ovaj slučaj, naknadno su uhapšeni i novosadski policajci Dalibor Bogdanović Boća i Vladica Arsić. Prema raspoloživim informacijama oni se terete da su pomogli Steviću u kidnapovanju Cvijetića.

Nenad Stević, javnosti je poznat kao dečko Teodore Kaćanski, devojke koje je pod nerazjašnjenim okolnostima izgubila život u sačekuši ispred zgrade u kojoj su zajedno živeli. Teodora Kaćanski sedela je za volanom crnog Rejndž Rovera, automobila u Stevićevom vlasništvu. Tada je na nju, nepoznata osoba otvorila paljbu pogodivši je sa pet metaka. Novosadska javnost, ali i policija, sumnjali su da su rafali zapravo bili upućeni Nenadu Steviću, a da se Teodora našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Godinu ipo dana kasnije ovaj slučaj i dalje ostaje nerešen, a mnogi smatraju da je kidnapovanjem Cvijetića, Nenad Stević uzeo pravdu u svoje ruke.

Pogledajte: Snimak Teodorinog ubice!

Slobodno šetao Novim Sadom: Ko je Goran Cvijetić?

Nepoverenje koje je Stević imao u rad novosadske policije verovatno je najzaslužnije za otkrivanje Gorana Cvijetića, čoveka koji je dokazano umešan u najmanje dva pokušaja ubistva.

DNK anlizom, koja je usledila tek nakon njegove otmice, neosporivi dokaz ukazuje na umešanost Cvijetića u slučaj iz 2013. godine kada je nepoznata osoba podmetnula bombu pod automobil koji je vozio Tomislav Bokan, tadašnji direktor JP ”Urbanizam”.

Cvijetićev DNK poklopio se sa uzorkom u slučaju propale likvidacije Nebojše Tubića Žapca iz 2012. godine. Tubić se nalazio u piceriji ”Aleksandar” kada je na njega nepoznata osoba iz automatskog oružja otvorila vatru. Tubića je jednim metkom pogođen u glavu. On je tada, u svesnom stanju, primljen u Urgentni centar KCV. Pukom srećom, Žabac je ostao živ. Prošle godine, ovaj poznati biznismen uhapšen je zbog sumnje da je naneo telesne povrede građevinskom investitoru Spasoju Milićeviću, koji je usled povreda i komplikovanog zdravstvenog stanja preminuo u Urgentnom centru KCV-a.

Novosadska javnost je burno reagovala kada se umešanost Cvijetića u ove slučajeve pojavila u vestima medija. Kroz raspoložive informacije, ljudi su masovno došli do zaključka da je Goran Cvijetić plaćenik, angažovan da ubije Bokana i Tubića. Nedeljama nakon slučaja kidnapovanja, mediji su postavljali pitanja:

Kako je Nenad Stević shvatio umešanost Cvijetića, a novosadska policija nije?! I najvažnije: Zašto ovaj čovek nikada nije doveden u vezu sa slučajevima Bokana i Tubića?

Ako su Stevićeve sumnje istinite, da li je Cvijetić povukao obarač i ubio Teodoru? Ako je poznata činjenica da su Stević i Uskoković prijatelji, a da su osobe sa priloženih snimaka iste građe i obe vuku jednu nogu, da li je se radi o istoj osobi? Da li se radi o Cvijetiću?

Kod Gorana Cvijetića, prilikom njegove otmice, pronađeni su perika i ključevi iznajmljenog automobila. Da li se on tada spremao za novu likvidaciju?

Ko je odgovoran što se ovakav pojedinac nalazio na slobodi sve ove godine? Da li bi rešavanje slučajeva Tubića i Bokana sprečilo krvavi niz iz prošle godine?

Na ova pitanja novosadska policija još uvek nije dala odgovor.

Autor: J.D.