Seminar pod nazivom “Upravljanje istorijskim gradskim predelima – perspektive i potencijali za gradove u Srbiji” održan je u Novom Sadu u novootvorenoj kulturnoj stanici “Svilara”, obnovljenom objektu industrijskog nasleđa u okviru projekta “Novi Sad 2021- Evropska prestonica kulture”.
U sklopu priprema za ovu prestižnu titulu, Novi Sad se pokazao kao dobar domaćin, ali i primer i inspiracija za ostale gradove, kako u Srbiji tako i u regionu. Povezujući teoriju i praksu iz zemlje i inostranstva, Novi Sad je obnovio i nastavlja da obnavlja neke od svojih najznačajnijih objekata kulturnog nasleđa.
“Želimo da sve te dobre primere na kojima radimo, ne samo u domenu obnove, već i daljeg razvoja kroz različite modele upravljanja, podelimo i sa drugim gradovima u Srbiji. Zasnovani na evropskim standardima, a prilagođeni našim pravnim i kulturološkim okvirima i mogućnostima, verujemo da su to uspešni modeli koji bi ostali zaostavština projekta “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, istakao je direktor Fondacije “Novi Sad 2021″ Nemanja Milenković.
Istorijski gradski predeo ključni koncepti, pristupi i primeri dobre prakse predstavila je dr Jonća Erkan, autorka nagrađivanih istraživanja i projekata u domenu revitalizacije kulturnog nasleđa gradova.
U godini Evropskog kulturnog nasleđa, Fondacija “Novi Sad 2021″ stavila je akcenat na uređenje Podgrađa, ali i dalje obnove i razvoja Petrovaradinske tvrđave. Projekat “Slučaj Petrovaradin: Upravljanje istorijskim gradskim predelima”, realizovali su Evropa Nostra u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturnih spomenika Novog Sada i TIMS-om, a uz podršku Fondacije “Novi Sad 2021”. Projekat je obuhvatio četiri segmenta kroz koje su stručnjaci, zajedno sa aktivnim organizacijama i građanima i kroz niz istraživanja i edukativnih aktivnosti diskutovali o modelu upravljanja ovim kulturnim dobrom i privođenju njegovoj nameni.
Generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra u Srbiji, Višnja Kisić kaže da je Projekat “Slučaj Petrovaradin” stavio reflektore na Petrovaradinsku tvrđavu kao izuzetno vredno i kompleksno kulturno nasleđe, i po prvi put tvrđavu posmatrao kroz prizmu “upravljanja istorijskim gradskim predelima”.
Dobar primer podgrađa Petrovaradinske tvrđave koja će posle 300 godina zablistati novim sjajem, Fondacija “Novi Sad 2021″ primenjuje i na druga velika novosadska kulturna dobra. Posle 200 godina, novo ruho dobila je nekadašnja fabrika svile, danas Kulturna stanica Svilara, a posle 100 godina uređuje se nekadašnji industrijski kompleks “Petar Drapšin”, Novosađanima poznatiji kao Kineska. Prvi put Novi Sad dobija gradsku koncertnu dvoranu, a posle 100 godina muzička i baletska škola dobijaju stalno prebivalište. Ne manje važno, Trg slobode, posle 70 godina, dobija novi izgled uz aktivno učešće domaćih i međunarodnih eksperata u oblasti arhitekture, dok je oživeo i Almaški kraj, staro jezgro Novog Sada.
Pred sam kraj godine Evropskog kulturnog nasleđa, Novosađani će u sredu, 12. decembra, u Kulturnoj stanici Svilara imati priliku da isprate izložbu “Evropska godina kulturnog nasleđa 2018.– Gde prošlost susreće budućnost” na kojoj će biti predstavljeni projekti koji su doprineli ovoj značajnoj temi.
Autor: nsuzivo.rs
