NOVOSADSKIM ULICAMA: Ko je bio Hadži Ruvim

Aleksandar Milutinović

Hadži Ruvimova jedna je od glavnih ulica na Detelinari i jedna od onih koju građani često pogrešno izgovaraju, pa tako često imamo primere poput Hadži Rumivova, Hadži Ruvima, Hadži Ruvinova, Hadži Rubinova… Da li uopšte znate ko je bio Hadži Ruvim i da li ima neke veze sa našim gradom. Donosimo Vam priču o njemu.

Hadži Ruvim zapravo i nije njegovo pravo ime, rođen je 19. jula 1752. godine, kao Rafailo Nenadović u Babinoj Luci kod Valjeva.

Obrazovanje

Prema istorijskim podacima prvo obrazovanje stekao je u manastiru Dokmir, a potom je nastavio obrazovanje po manastirima Fruške gore, te u Sremskim Karlovcima.

Brak pa monašenje

Bio je oženjen Marijom Simeunović, a rukopoložen je za sveštenika 1774. Od tada je služio u Babinoj Luci. Posle Marijine smrti Rafailo se zamonašio 1783. godine i tada je dobio ime Ruvim.

Hadžiluk

1784. odlazi na hadžiluk u Jerusalim, a vraća se sledeće godine te postaje iguman manastira Voljavče i u kome je ostao sve do 1788. do početka Austrijsko-turskog rata.

Tada odlazi Veliku Remetu na Fruškoj gori, a manastir Voljavča biva spaljen od strane Turaka. U Beogradski pašaluk vraća se posle Svištovskog mira 1791. godine i odlazi u manastir Bogovađu koji je takođe bio spaljen. Postao je arhimandrit manastira Bogovađe 1795. godine.

Zatočeništvo i smrt

Aktivno je učestvovao je u pripremi I srpskog ustanka. Prilikom posete mitropolitu Leontiju u Beogradu hvataju ga Dahije. Strahovito su ga mučili, a sve pod sumnjom da je u ime ober-kneza Alekse Nenadovića pisao 1803. godine austrijskom zapovjedniku Mitezeru u Zemun i tražio pomoć za borbu protiv Turaka.

Dahije su ga bacile u tamnicu i mučili, a prema pisanju Vuka Stefanovića Karadžića … sekli su mu meso sa grudi i ispod pazuha… , Pošto nije odao nikoga i nije ništa priznavao, pogubili su ga 1804. godine u Beogradu za vreme čuvene „seče knezova“. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu.

Umetnost

Hadži Ruvim razvio je značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz XVIII veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem XVIII i početkom XIX veka.

1
Komentari:

1 Komentara
0 Replika
0 Pratioci
 
Najviše reakcija
Najposećenija diskusija
1 Autori komentara
najnoviji najstariji najviše glasova
Ljubica Bulatović

Hadži Ruvim razvio je značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz XVIII veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem XVIII i početkom XIX veka Moje pitanje je da li negde mogu da se vide njegova dela?