LISTAMO STARE FOTOGRAFIJE I SNIMKE: Pogledajte kako je građen i srušen Most slobode

Portal nsuzivo.rs danas vam donosi priču i fotografije gradnje Mosta slobode i tunela Mišeluk. Najveći most u Novom Sadu u produžetku Bulevara oslobođenja, projektovao je poznati srpski akademik Nikola Hajdin.

Tadašnja vlast je za izgradnju podigla kredit od mađarske firme Ganc Mavag u vrednosti od 27.5 miliona američkih dolara.

Izgradnja Mosta slobode počela je krajem 1976. godine, trajala je 5 godina, a most je otvoren 23. oktobra 1981. godine na godišnjicu oslobođenja u Drugom svetskom ratu i simbolično je dobio ime Most sloboda. Svečano ga je otvorio tadašnji gradonačelnik Jovan Dejanović. Otvaranju mosta prisustvovalo je oko 35.000 Novosađana koji su došli da vide ovog lepotana, kako ga je nazvao Jovan Dejanović

Arhiv grada

Iste godine otvoreni su Sportski centar Vojvodina (Spens) i Srpsko narodno pozorište, a iz centra je izmešten saobraćaj. Gradile su se škole, bolnice, domovi zdravlja. Prema mnogima to je bio zlatni period u razvoju Novog Sada.

„Nismo se hvalili  gradom u tom pogledu da je velik grad po broju stanovnika, već po tome kakav je društveni i lični standard građana. I kada je grad brojao nešto manje od 200.000, bilo je oko 120.000 uposlenih“, istakao je Jovan Dejanović za RTV.

Karakteristike mosta

Sloboda je bez tunela Mišeluk koji se na njega nastavlja dugačka 1382 metra, a građena je po takozvanom sistemu kosih zatega sa dva pilonaPiloni su visoki 60 metara i nalaze se na rastojanju od 361 metar. Ukupno postoji 48 zatega. Projekat za most potpisuje akademik Nikola Hajdin, doktor građevinskih nauka, koji ga je projektovao uz pomoć inženjera Gojka Nenadovića i Predraga Želalića.  Gradnja mosta trajala je 5 godina, a ugrađeno je neverovatnih 30.000 kubnih metara betona uz 2.150 tona betonskog gvožđa, kao i 10.000 tona čelika. Kolovozna konstrukcija poseduje 6 saobraćajnih traka, odnosno po 3 u svakom smeru, kao i pešačke staze sa leve i desne strane mosta. U produžetku mosta nalazi se tunel Mišeluk dug 370 metara.

Bombardovanje mosta: Priča o dečaku sa biciklom i alasu Velji

NATO snage srušile su most 3. aprila 1999. godine u 19 časova i 55 minuta, dok se na mostu  nalazio veliki broj automobila. Povređeno je 7 osoba. Te večeri, na mostu se našao tada sedamnaestogodišnji dečak Kristijan Lotrean koji se biciklom vraćao do svoje kuće u Sremskoj Kamenici.

“Saobraćaj je tekao tako da sam ja manje više bezbrižno nastavio kući, a kad sam stigao do onog dela, kad sam već bio iznad Dunava, video sam raketu kako ide prema gore, znači nije išla prema meni ili tako nešto, nego je išla na gore. Kada je stigla do određene tačke promenila je amplitudu i pravac. Most sam kad je bio udaren, to je bio takav udarac da… Sumrak je bio, a svanulo je kao da je bio dan”, rekao je Kristijan za RTS

Poslušajte Kristijana Lotreana:

Velja heroj

U vreme vazdušnog udara na most, na obali u blizini gradske plaže Štrand nalazio se čuveni novosadski alas Velimir Teodorović, poznatiji kao Velja Alas. On se, čim je video ljude na mostu, svojim ribarskim čamcem uputio da im pomogne. Ovo je njegovo svedočenje o tom nemilom događaju. Velja pamti da Kristijan nije hteo u čamac bez svog bicikla ni po cenu života.

“Taj prvi pilon se srušio uz ogromnu buku, jedno vrištanje metala i tada se most prelomio, pao i ostao kao lasta”, svojevremno je izjavio Velja za RTS.

Osim ove spasilačke misije, Velja je u danima nakon rušenja mosta, pomagao i radnicima policijske škole i kameničkog instituta, ali i žiteljima sremske strane grada i besplatno ih skelom prevozio sa jedne na drugu stranu.

“Ipak, nikad nije dobio državno priznanje za ono što je uradio za svoju zajednicu. Prema njegovom svedočenju prvenstveno zbog toga što nije dozvolio da ga tadašnji režim iskoristi za svoju propagandu”,prenela je Slobodna Evropa u svom tekstu.  Hrabri Velja preminuo je početkom januara 2015. godine.

Rekonstrukcija: Most koji je dvaput otvoren

Rekonstrukcija mosta je koštala  40 miliona evra, a trajala je 2 godine i 22 dana.

Puštanje mosta u rad obeležio je skandal o kome se dugo pričalo. Naime, prvo je tadašnja gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković sa svojom delegacijiom otvorila most 7. oktobra 2005. godine, a zatim ga je 4 dana kasnije otvorila delegacija na čelu sa Oli Renom, koji je tada bio na funkciji evropskog komesara za proširenje. Ni jedna ni druga delegacija iz nepoznatih razloga nisu sačekale još dve nedelje da most simbolično otvore 23. oktobra.

Most danas

Današnji život u Novom Sadu ne može se zamisliti bez ovog mosta, preko koga dnevno prođe više desetina hiljada vozila. O tome najbolje svedoče gužve koje se stvaraju kada je most zatvoren zbog održavanja automobilskih trka na stazi Mišeluk.

Zabranjeno kretanje biciklistima

Jedini trenutni problem kod ovog mosta je to što je nebezbedan za kretanje biciklista. Policija je jedno vreme kažnjavala bicikliste koji preko mosta prelaze takozvanom zaustavnom trakom. Trasa Mosta slobode je motoput, te je zbog toga zakonski zabranjeno kretanje biciklista po njemu. Pešačke staze, međutim, nisu dovoljno široke za bezbedno kretanje biciklista.

Naš sugrađanin Ferenc Kovač zabeležio je kako most izlgeda iz vazduha. Pogledajte video:

Autor: nsuzivo.rs

1
Komentari:

1 Komentara
0 Replika
0 Pratioci
 
Najviše reakcija
Najposećenija diskusija
1 Autori komentara
najnoviji najstariji najviše glasova
droctagonapus

Super vam je serijal.
Hvata me nostalgija.
Samo nastavite. Bilo bi lepo jos vise fotografija da nadjete, ako je moguce. 🙂 <3