Sociološka priča o Šabanu Bajramoviću u KCNS sutra

       

Promocija knjige Pitao sam malog puža: moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću, autora dr Dragoljuba B. Đorđevića, redovnog profesora Univerziteta u Nišu, održaće se 5. oktobra u 19 časova u Klubu Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada.

Knjigu je ove godine objavio Službeni glasnik. O monografiji, sem pisca, govoriće recenzenti: dr Srđan Šljukić redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i dr Dragan Todorović varedni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu.

Naš uvaženi sociolog religije, romolog i kafanolog, koristeći  tri nivoa pristupa Šabanu – fascinaciju, razumevanje i prenošenje saznanja i uokvirujući ga u kulturne krugove, istoriju i etnos, njegov “lik i delo” predstavlja kroz sociološko okno.

Sociolog je kroz kategorije pokušao da predstavi šta je Šaban bio, a šta nije.

Prema tome, Šaban Bajramović je bio: “Aktivista, Aramija, Balkanero, Barbutaš, Vašarlija, Golootočanin, Gunđalo, Dobropamtilo, Đozluklija, Ženoljubac, Zadocnjavač, Javašlija, Kafančeros, Konjoljubac, Kockar, Kukulek,  Lafadžija, Ljubitelj mercedesa, Majač, Odvažan, Pijač, Pomagač, Prizemljaš, Reklamer, Svadbar, Socijalni penjač, Srpski patriota, Srpski Rom, Tikač, Ćeflija, Uživalac, Filmadžija, Fudbaler, Džumbus majstor, Šaljivdžija, Štagmast”.

Šaban Bajramović nije bio: “Budžetnik, Efendija, Žitorađanin, I imati, Imitator, Intereždžija, Kalaštura, Kućevan, Nacionalpenzijaš, Pametar, Paćenik, Hudelist, Ciganski žigolo, Čegevarizovan”.

Šabanu Bajramoviću je sudbina odredila da uradi mnoštvo stvari, pojedine za sebe, mnoge za nas i opštu dobrobit. Njegovo je, među drugim, bilo da:

  • se još kao dečkić snalazi za koru hleba
  • kao momak rabadžiše i moleriše,
  • kao armejac dezertira,
  • kao zacopanko zaglavi na Golom otoku,
  • tamo nauči da svira kontrabas i propeva,
  • komponuje oko 700 pesama,
  • zapeva Pelno me sam (Zatvoren sam),
  • obradi Đelem, đelem,
  • otpeva Sajbiju,
  • snimi Ašunen romalen, A Gypsy Legend i Romano raj,
  • ispeva Pitao sam malog puža,
  • nastupa u svakom kutku zemljine Kugle,
  • dospe na Tajmovu listu, i
  • postane izistinski Car romske muzike. Malo li je!

Pisac je monografijom hteo da:

  • doprinese Šabanovoj ostavštini kao niškom i srpskom kulturnom nasleđu,
  • iznova pokaže mogućnosti sociologije u obradi ovakvih tema,
  • doprinese našinskoj romologiji – i najposle,
  • uglavi još kamenčić u podlogu nastajajuće kafanologije.

“Ja sam ‘Đelem, Đelem’ postavio na glavu!

Ja je pevam kako je Ciganin peva, a ne kako

to peva neka beogradska gospođica.

Ja ričem tu pesmu, jer je kidam iz svojih

grudi, jer znam te reči, znam šta ta pesma

govori. Nema više foliranja, burazeru”.

Autor: nsuzivo.rs

1
Komentari:

1 Komentara
0 Replika
0 Pratioci
 
Najviše reakcija
Najposećenija diskusija
1 Autori komentara
najnoviji najstariji najviše glasova
Lupus

I čuveni parno gras, jedan je Š.B.