Otvoreno pismo majke preminule Marine Kovačev: Lečenje moje ćerke učinili su bolnim i nehumanim!

       
Foto: Privatna arhiva

Svetlana Bošković, majka preminule mlade novinarke iz Novog Sada Marine Kovačev uputila je otvoreno pismo ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, u kojem je ukazala na niz propusta u zdravstvenom sistemu Srbije koji su deset meseci lečenja njene ćerke učinili “bolnim, nehumanim i teškim”.

“Doktori govorili da bude “dozirano pozitivna”, medicinske sestre bile veoma neljubazne i drske, a psiholog joj rekla da ne zna kako da joj pomogne”.

Mlada novinarka Marina Kovačev preminula je 24. aprila nakon teške bolesti na medicinskoj klinici u Istanbulu. Marina se lečila na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, Klinici za radiologiju Instituta u Sremskoj Kamenici i u Beogradu.

Njena majka, Svetlana Bošković u otvorenom pismu je navela da je tokom lečenja Marina doživela “potpunu nezainteresovanost veoma poznate doktorke u Beogradu, koja je pacijentkinji poručila da je prebukirana, da mora i na godišnji, pa ako hoće neka dođe u avgustu, septembru”.

Ona je ministru Lončaru skrenula pažnju na to da je nakon operacije 28. juna 2017. godine, Marina otpuštena posle osam dana, te da joj je naknadno postavljen i “spinalni dren, nakon čega je kao intrahospitalnu infekciju dobila meningitis”.

– Zaključak turskih lekara je da je upravo postavljanje drena izazvalo brže širenje malignih ćelija duž kičme. Otpuštena je bez antiepileptičke terapije i dobila je epi-napad krajem avgusta, koji je doveo do potpunog oduzimanja desne strane tela tokom zračenja – napisala je majka.

Ona je u pismu, koje je prosledila javnosti i medijima, istakla da su joj doktori u Srbiji govorili da bude “dozirano pozitivna”, te da su medicinske sestre bile veoma neljubazne i drske, a psiholog joj je rekla da ne zna kako da joj pomogne.

– Stavili su joj pelene, koje sam joj često ja menjala. Upisivale su izmišljene vrednosti temperature i pritiska predamnom, bez ustručavanja. Spremačice su teške i nepokretne bolesnike opominjale da su neuredni i tražile da sami spremaju sobe, takođe ne obraćajući pažnju na mene. Skrenula sam pažnju da vidim kapsulu koju sam ispustila pre tri nedelje ispod kreveta, pri čemu mi je spremačica objasnila gde se nalaze metle i ostali pribor, pa ako mi smeta… Iznajmila sam invalidska kolica, postojeća se skoro nisu mogla gurati do aparata za zračenje – napisala je Svetlana Bošković u njenom otvorenom pismu.

Nakon kratkog poboljšanja, Marinino stanje se pogoršalo početkom marta, kada je nakon lečenja citostaticima na Klinici za internu onkologiju u Sremskoj Kamenici otpuštena uz savet “snađite se” i “kupite narukvice protiv mučnine”, piše u pismu.

Majka je dodala da ni nakon uplate od 1.000 evra za ugradnju porta zbog lošeg stanja vena, ta ugradnja nije bila moguća, te da je na pitanje zašto se pacijentima kod kojih su potrebne stalne infuzije, vađenje krvi i injekcije ne ugrađuje port odmah radi izbegavanja neprestanog bodenja, dobila odgovor da se “to ne radi na njihovom odeljenju”.

– Snašli smo se angažujući privatno medicinsku sestru, a pošto je stanje bilo sve lošije, smestili smo je u privatnu bolnicu, gde je dobijala intravensku hranu putem infuzije. Snimljen je još jedan MRI mozga gde su uočene promene na vratnom delu kičme. Sa snimkom sam se obratila neurohirurgu, koji nas je uputio na radiološko lečenje. Svesna da je situacija hitna, tražila sam mišljenje u Sremskoj Kamenici na osnovu snimka, ali sam dobila komentar da ne požurujem njih koji je leče besplatno, nego da požurim one gde je lečimo privatno – napisala je Marinina majka.

Mlada novinarka lečila se i u Turskoj u bolnici “Sante plus”, a novac za pomoć sakupljan je uz pomoć akcija i sms poruka.

U Istanbulu nas je čekalo sanitetsko vozilo i prevodilac, a u bolnici lekari specijalisti, isti dan su je pregledali, snimili MRI mozga i kičme. Sutradan je snimak pokazao promene duž kičme. Zašto niko nije predložio ovo snimanje kod nas? Radiolog je predočio plan zračenja, uz detaljno objašnjenje. Nakon četiri zračenja, Marinino stanje se poboljšalo do mere da je nakon šest nedelja normalno jela. Međutim, došlo je do poremećaja pulsa i disanja, tako da je preminula na intenzivnoj nezi – piše u pismu.

Dodala je da je bolnica na kraju obezbedila i prevoz sanduka do aviona, njoj avionsku kartu, prevoz i prevodioca do aerodroma, a da je u Srbiji na aerodromu “Nikola Tesla” procedura preuzimanja sanduka trajala nepotrebno dugo, te da su porodici naplaćeni troškovi carinjenja, kao da im je “dete paket”.

– Zašto je dete trebalo da mi umre u tuđoj zemlji, da me grle nepoznati ljudi sa kojima se nisam drugačije mogla sporazumeti, nego pogledom i suzama? Da nas isprate isti očajnici kao ja, koji su doveli svoje najbliže da se leče u toj i drugim bolnicama u Istanbulu, prodavši stanove i kuće, zadužujući se i prikupljajući pomoć preko sms poruka? – napisala je Svetlana.

Ona je apelovala na ministra Lončara i nadležne da promene zdravstveni sistem Srbije, te da zatraže od zaposlenih u zdravstvu da se “podsete položene Hipokratove zakletve, potisnu sujetu i ujedine postojeće znanje”, da olakšaju pacijentima lečenje, a njihovim najbližima da “ne ubiju svaku nadu”. Apelovala je i da se pojednostavi “užasan birokratski sistem” zakazivanja pregleda i bolovanja, lekarskih komisija, te da zaposleni budu adekvatno obučeni za rad sa računarima.

Komentari: