Danas slavimo Mali Božić i krsnu slavu Svetog Vasilija Velikog

       
Foto: Kurir

Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi slave Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpsku Novu godinu. 

Srpska pravoslavna crkva 1. januara po julijanskom kalendaru slavi spomen u čast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku Novu godinu – Vasilica.

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.

Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.

U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.

Novu godinu nikako ne valja dočekati u snu, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.

Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima” u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.

Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve.

 

Izvor: Srbija Danas

 

Komentari: