Srbija se je među 10 zemalja u svetu u kojima se beleži najveći pad stanovništva, pokazuju podaci više međunarodnih i američkih institucija do kojih je došao Istraživačko-izdavački centar Demostat.
Demostat navodi da se svih deset zemalja sa najvećom stopom smanjenja stanovništva nalazi u Istočnoj Evropi. Procene su da će se populacija tih zemalja do 2050. godine smanjiti za više od 15 odsto, dok će se u tom periodu broj stanovnika u Srbiji opasti za 16,62 odsto.
Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović izjavila je za Demostat da je činjenica da se Srbija, sada već više decenija unazad, suočava sa lošim demografskim parametrima.
“Vlada Srbije je još 2008. godine usvojila dokument, Strategiju za podsticanje radjanja, ali se ni po njoj nije postupalo sve do 2016. godine, kada je na inicijativu tadašnjeg predsednika Vlade formiran kabinet koji se posebno bavi demografijom i populacionom politikom”, rekla je Slavica Djukić Dejanović.
Prema rečima Slavice Đukić Dejanović, trenutno je u proceduri usvajanje revidirane Strategije za podsticanje rađanja, koja objedinjuje više mera, od podizanja nivoa znanja o zdravlju i reproduktivnom zdravlju, preko podrške porodici kroz uvođenje novih servisa, jačanje pozicije žene i uloge oca u nezi, odgajanju i vaspitanju deteta, preko usklađivanja rada i roditeljstva, aktivnog starenja i upravljanja migracijama.
“Samo sinhronizovana primena čitavog seta mera i multisektorska saradnja, može dovesti do poboljšanja u ovoj kompleksnoj oblasti. A da li ćemo uspeti, garancije ne postoje. Merna jedinica za pomake u demografiji je decenija i to ako sve što sada preduzimamo bude uspešno”, navodi ministarka.
Sociološkinja Milica Vesković Anđelković rekla je za Demostat da postoje tri osnovna razloga za smanjenje populacije u Srbiji: činjenica da se rađa manje beba, masovna emigracija i visoka stopa smrtnosti.
Ona je rekla da država mora aktivno da preduzme više mera koje bi, pored ekonomskih davanja i olakšica u cilju podsticanja rađanja, podrazumevale bolje zdravstvene usluge, povećanje kapaciteta vrtića, kao i brojne podsticaje u materijalnoj sferi, ali i, što je možda još važnije, sistemsko stvaranje društvene klime koja pogoduje porastu rađanja.
autor: Beta/nsuzivo.rs
