Evo kakvo nas leto stvarno očekuje

       

Prvobitne vremenske prognoze, pre nekoliko meseci, predviđale su toplo i sušno leto, poput prošlogodišnjeg vicešampionskog po vrelini u poslednjih nekoliko decenija. Junska i julska kišovita i poplavna “slika”, međutim, poprilično odudaraju od tih najava.

Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda kažu da je na promenu prognoze najviše uticao drastično hladniji Atlantski okean od očekivanog. Po najavama iz ovog zavoda, tokom jula i avgusta u našoj zemlji temperature će, uglavnom, biti u granicama višegodišnjeg proseka.

Po rečima Gorana Pejanovića, iz Centra za klimatske promene RHMZ, do hladnijeg talasa tokom juna i početkom jula, osim zbog hladnijeg Atlantskog okeana, došlo je i zbog globalnog zagrevanja.

“Zbog toga je za jedan stepen u proseku topliji vazduh na planeti, a u Srbiji za stepen i po, a samim tim topliji vazduh prima više vodene pare. Na jedan stepen dolazi oko sedam odsto više vodene pare u vazduhu, pa uz mnogobrojne procese dolazi do izlučivanja veće količine padavina”, objašnjava Pejanović.

Kako on kaže, leta su u poslednje tri decenije toplija u odnosu na ona od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka. Poslednja prognoza ovog zavoda pokazuje da će tokom jula biti promenljivo oblačno i toplo vreme, sa retkom pojavom poslepodnevnih pljuskova i grmljavina. Period stabilnijeg i lepšeg vremena prognozira se od 21. jula do kraja meseca.

Oko 24. i 27. jula predviđaju se prolazna naoblačenja, koja će usloviti pojavu lokalnih pljuskova praćenih grmljavinom. Jutarnja temperatura vazduha biće od 17 do 21 stepen, a najviša dnevna, uz povremena kolebanja, od 28 do 33 celzijusa, pri čemu će krajem jula dostizati i do 35. podeoka.

Tokom avgusta je moguća pojava toplotnih talasa – perioda sa kontinuiranim nizom veoma toplih dana.

Po rečima profesora Vladimira Đurđevića iz Instituta za meteorologiju, klimatske promene poslednjih decenija doprinele su tome da nema tipičnih godišnjih doba, da su česti vremenski ekstremi i promenljivo vreme, kao i nagli prelazi iz izuzetno visokih u niske temperature i kišu. Zbog svega toga danas je mnogo teže nego pre odrediti srednju temperaturu ili prosek za neko godišnje doba.

Izvor: Informer/Novosti 

Komentari: