Firma iz Srbije uvezla je ove godine tone paradajza na čijoj deklaraciji pored imena uvoznika i izvoznika, jasno stoji upozorenje “da kora nije za ljudsku ishranu”. Inspekcija se oglasila sa tvrdnjom da je sporni paradajz bezbedan za jelo, kao i da je prošao sve zakonom propisane kontrole, o čemu je juče pisao Blic, a stručnjaci, međutim, tvrde da natpis na deklaraciji znači da je paradajz prskan raznim otrovima, najverovatnije pesticidom etrelom, kako bi veštački sazreo i zadržao svežinu.
Kako piše “Blic”, tragom fotografije na društvenim mrežama inspektori Fitosanitarne inspekcije proverili su uvoznika kao i dozvole za uvoz i ustanovili da je taj paradajz ispravan.
“Sa sigurnošću tvrdimo da je taj paradajz bezbedan za ishranu. Reč je o tehničkoj grešci i propustu uvoznika, koji se inače bavi uvozom agruma, pa se na deklaraciji našao natpis ‘kora nije za ljudsku ishranu”, kaže za “Blic” načelnik Fitosanitarne inspekcije Nenad Milojević.
Proverom je utvrđeno da je paradajz koji ima spornu deklaraciju, uvezen iz Turske 24. marta, i to u količini od 21,7 tona. Na granici je obavljena kontrola pošiljke, uzorkovanje, kao i provera bezbednosti na pesticide. Uzorci su poslati u laboratoriju, a rezultati su stigli 27. marta.
“Utvrđeno je da je paradajz bezbedan za ishranu i dozvoljeno je da uvoznik može da ga stavi u promet. Deklaracija je bila u skladu sa pravilnikom i nije bilo obeležja da kora nije za ishranu. Pretpostavka je, a to smo u razgovoru sa uvoznikom shvatili da je možda došlo do tehničke greške, jer se oni bave i uvozom južnog voća, te je ona ostala na delu deklaracije, kao preporuka i tako napravila pometnju”, ističe Milojević.
Stručnjaci, međutim, spornu deklaraciju tumače drugačije. Ukoliko bi se pokazalo da nije reč o tehničkoj grešci, upozorenje bi važilo samo za koru, ali stručnjaci smatraju da otrovi koji se nalaze u kori vremenom ulaze u sam plod, pa ovaj paradajz nikako ne bismo smeli da konzumiramo. Osim toga, kako kažu, retko ko konzumira paradajz bez kore, a još manje ljudi obraća pažnju na deklaracije zalepljene na gajbe, što samo povećava rizik pod trovanja.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da moramo povećati kontrole pri uvozu svežeg voća i povrća, ali i napominje da građani moraju biti oprezni jer se plodovi prskaju raznim otrovima.
“Taj paradajz ne bi smeo nikako da se prodaje i jede. Građani moraju biti svesni da paradajz koji jedu u aprilu nije sazreo prirodno već se prska pesticidima poput etrela i raznim fungicidima. Fungicidi se koriste kako bi se sprečilo truljenje, jer prirodni paradajz iz naših plastenika istruli za dva dana. On se zato prska raznim otrovima kako bi zadržao svežinu tokom dugog puta od Turske do Srbije”, smatra Papović.
Profesor na Hemijskom fakultetu Petar Pfendt ističe da je paradajz koji je otkriven na našim pijacama najverovatnije prskan etrelom koji poljoprivrednici koriste kako bi ubrzali sazrevanje ploda. Radi se o veoma štetnoj supstanci i njegova upotreba strogo je zabranjena u našoj državi, ističe Pfendt.
Izvor: srbijadanas.rs
