ISTRAŽIVANJE: Kakvu platu žele programeri u Srbiji?

       

Kada bi mogao da bira, programer iz Srbije bi hteo platu od 1.455 evra, što je skoro tri i po puta više od prosečne plate u našoj zemlji, koja se kreće oko 420 evra, pokazuje istraživanje sprovedeno među korisnicima portala HelloWorld.rs. 

S obzirom da se godinama unazad traži „programer više“, takvih stručnjaka nema na listama Zavoda za zapošljavanje, željenu platu verovatno formira odnos ponude i potražnje. Nedostatak programera na tržištu zahteva i drugačiji pristup njihovom pronalaženju – oni iskusniji najčešće ni ne apliciraju za poslove, jer kompanije na razne načine pokušavaju da im se “dodvore”.

Istraživanje, sprovedeno među 1.003 ispitanika pokazuje, da i među programerima postoje razlike u pogledu želja za visinom primanja, kako one koje diktiraju godine radnog staža, tako i mesto u kojem žive i rade. Tako recimo, oni sa iskustvom od preko 10 godina očekuju u proseku 1.550 evra, što je za 16 procenata više od programera mediora, sa iskustvom od dve do pet godina.

Foto: poslovi.infostud.com

Razlika je još veća u zavisnosti od mesta stanovanja. U Beogradu, gde objektivno troškovi života jesu najveći, IT eksperti prosečno priželjkuju zaradu od 1.629 evra , što je za 40 procenata više od niškog proseka. Da li je svakodnevica u Nišu, gde se očekuje 1.160 evra mesečno, baš toliko „jeftinija“, drugo je pitanje. Novosađani i Kragujevčani su skromniji od Beograđana, ali bi ipak za koju desetinu evra više od Nišlija.

Prava pomama za programerima, što je i globalni i domaći trend, uslovila je da im poslodavci nude, ne samo dobre zarade, već i dobre uslove za rad. Svi znamo da su razvojni centri najvećih svetskih IT kompanija svojevrsni radno-zabavni parkovi, gde se težak intelektualni i kreativni rad amortizuje raznim aktivnostima koje imaju za cilj da razonode, opuste, socijalizuju ljude i mimo radnih procesa. Dakle, programeri imaju sve preduslove da budu, osim dobro plaćena, i prilično „razmažena“ radna snaga.

Međutim, istraživanje obavljeno među korisnicima AltTab servisa na sajtu HelloWorld.rs pokazuje da programeri u Srbiji uopšte nisu zahtevni po pitanju dopunskih sadržaja. Mogućnosti kao što su klizno radno vreme, rad van kancelarije, kodeks oblačenja za većinu ispitanika su poželjne ili im to nije bitno. Ako se izuzme edukacija vezana za profesionalno usavršavanje, za koju 15 odsto ispitanih tvrdi da je neophodna, sve pobrojane mogućnosti su oko 10 ili ispod deset procenata.

Svaki deseti bi zahtevao klizno radno vreme, da kodeks oblačenja nije strogo formalan i da dobije slobodne dane za prekovremen rad. A kada je reč o velnes paketima samo 0,8 odsto učesnika ankete se izjašnjava da su oni neophodni za prihvatanje ponude za zaposlenje, dok za 70 odsto ova beneficija nema nikakav značaj. Svega 1,4 procenata od poslodavaca bi zahtevalo prostorije za zabavu i relaksaciju dok je ostatku svejedno da li bi ovu beneficiju imali na novom radnom mestu, a 2,7 odsto njih bi tražilo da ima obezbeđenu hranu na poslu. Dakle, definitivno se ne može reći da su domaći programeri „razmaženi“. Žele da zarade znatno veću platu od prosečne u Srbiji, ali ne i da rade pod „staklenim zvonom“.

Kroz seriju odgovora na pitanja, koja bi oni pitanja postavili budućim poslodavcima, pomenuto istraživanje pokazuje da je ovdašnjim IT ekspertima mnogo važnije da li se radi prekovremeno, koja je veličina tima u kojem će raditi, da li će biti okruženi kolegama-seniorima, da li se razvija sopstveno ili autsorsing rešenje, koji alati se koriste… Dakle, krajnje praktična pitanja koja programerima treba da omoguće da se brzo snađu i uklope u atomesferu na novom radnom mestu.

Izvor: poslovi.infostud.com

2
Komentari:

2 Komentara
0 Replika
0 Pratioci
 
Najviše reakcija
Najposećenija diskusija
2 Autori komentara
najnoviji najstariji najviše glasova
Sloba

Sto niste dodali i bitan podatak, da je pocetna plata za programera u Evropi 200+ evra, sto je plata koju ovde moze, mozda, da ima senior programer (10+ godina iskustva)? U tom svetlu, ocekivana plata nasih programera je prilicno niska za ono koliko njihov posao u Evropi (za koju vecina radi) i vredi.

Pavle

Gle Sloba što je zatajio nulu.
Ceo tekst je apsurd, zasnovan na “željama”. Žele oni mnogo više, ovo su očekivanja.