Gotovo nijedan bahati vozač čija luda vožnja osvane na snimku na internetu ne može biti procesuiran i kažnjen, saznaje Informer u Saobraćajnoj policiji i Prekršajnom sudu!
PROČITAJTE: Vozači prolaze preko pruge između spuštenih rampi
Da bi se uopšte razmišljalo o prijavi protiv manijaka čije je divljanje na putevima zabeleženo kamerama, potrebno je da se na osnovu snimka mogu zaključiti mesto i vreme događaja i da se jasno vide tablice i lice vozača.
Međutim, ti uslovi gotovo nikada nisu ispunjeni, pa bahati vozači, iako su jasno snimljeni u prekršaju, prolaze nekažnjeno. To je bio slučaj i sa tri primera u poslednjih mesec dana.
Validan dokaz
Informerov izvor iz Saobraćajne policije kaže da jedino snimak koji napravi MUP prekršajni sudovi prihvataju kao validan dokaz.
“Mi nažalost ne možemo da podnosimo prijave protiv vozača na osnovu snimaka na društvenim mrežama. Ko može da zna da li je neko nešto usnimio danas, pre tri dana ili pre tri godine i da li je to bilo na autoputu kod Niša, Novog Sada ili u nekoj drugoj zemlji. Jedino da se veruje autoru snimka na reč, a to nije dovoljno.
PROČITAJTE: Posle 3. aprila novi propisi za vozačku dozvolu
Zbog toga prekršajni sudovi takve snimke ne vrednuju kao dokaze i onda nema smisla to ni da prijavljujemo. Dodatna komplikacija je pitanje da li vozači uopšte imaju prava da snimaju druge vozače i to kače na internet. Optuženi bi uvek mogao da ide na tu kartu da je ugrožena njegova privatnost”, tvrdi dobro obavešteni izvor iz Saobraćajne policije i dodaje da su svi snimci građana na društvenim mrežama policiji ipak korisni:
“Mi možemo kao policija da obratimo pažnju na to vozilo i da ga kaznimo za par dana kad ponovi prekršaj. Isto tako, kada nam snime i pošalju kako na nekoj deonici vozači voze bez kaciga, mi sutradan pošaljemo tamo patrole koje sve snime i onda ih kaznimo”, prenosi Informer.
Uzaludan posao
Predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova Milan Marinović kaže da sudije neće da pokrenu postupak zbog snimaka sa interneta jer bi on bio unapred izgubljen i advokat tuženog bi lako osporio takav dokaz.
“Da bi snimak bio validan dokaz, na njemu jasno mora da se vide vreme, mesto i način prekršaja, tablice kola i slika onoga ko njima upravlja. Sve ove elemente ne ispunjava nijedan privatni snimak sa interneta. A čak i da ispuni, moglo bi se dovesti u pitanje da li se radi o foto-montaži. Sudije zbog toga ni ne žele da pokreću prekršajni postupak zbog privatnih snimaka”, objasnio je Marinović.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić istakao je za Informer da su i autori snimaka na internetu uglavnom nepoznati i da ih je često nemoguće pronaći i dovesti na sud.
“Dokazivati nečiju krivicu na osnovu snimka je uzaludan posao. Morate da pronađete onoga ko je okačio snimak, a taj uglavnom neće da se petlja sa policijom i sudovima i kaže da nema ništa s tim. Da ne govorimo o tome koja je muka dokazati da je na snimku upravo ona osoba protiv koje se podnosi prijava”, smatra Vujanić.
