Mali maturanti, ali i njihovi nastavnici i direktori škola rizikovaće ove godine mnogo ako budu učestvovali u prepisivanju.
Ministar prosvete još prošle godine je predložio smenu 28 direktora škola zbog nepravilnosti na završnom ispitu, ali školski odbori nisu ispunili tu preporuku. U međuvremenu je promenjen zakon, ministar ima šansu da sam smenjuje direktore koji dozvole prepisivanje, pišu Novosti.
Škole u Novom Pazaru, Vranju, Nišu, Bujanovcu, Trgovištu, Surdulici, Vladičinom Hanu i Tutinu treba posebno da povedu računa o disciplini na završnom ispitu. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je, tokom probne mature, da će sve raspoložive resurse Ministarstva prosvete poslati na teren, u ove gradove, gde je prošle godine bilo najviše nepravilnosti. Rekao je da će odgovornost snositi direktori škola.
U što efikasnijoj borbi protiv prepisivanja, ministar prosvete najavio je ranije da će ove godine uvesti kamere koje snimaju učenike iz ptičje perspektive. Ipak se od tog projekta odustalo za ovu školsku godinu, ali će, kako je rekao ministar, tokom probnog završnog ispita škole koje imaju instalirane kamere moći da ih koriste, uz potrebne saglasnosti, u sklopu probnog modela. Tada je najavio i da će nastavnici dežurati u školi u kojoj rade, ali se od toga delimično odustalo, pa će većina nastavnika i dalje ići u druge škole.
“U odnosu na prethodne godine, a sa ciljem unapređivanja procedura za sprovođenje završnog ispita, u uzorku osnovnih škola biće izmenjen način određivanja dežurnih nastavnika, tako što će dežurstvo na završnom ispitu obavljati nastavnici iz iste škole”, objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i dodaju da će na osnovu rezultata praćenja sprovođenja završnog ispita u školama iz ovog uzorka, biti donete odluke o promeni načina dežurstva za narednu godinu.
Analiza prošlogodišnjih testova u tri školske uprave pokazala je da je, recimo, u Pčinjskom okrugu prosečan broj bodova u spornih 12 škola bio 22,78 od maksimalnih 30, dok je prosek na nivou cele Srbije – 17,63 boda. Nerealno bolje rezultate u tim školama učenici su postigli i u poređenju sa ocenama koje su im zaključene na kraju šestog, sedmog i osmog razreda.
Godinu ranije, na kraju školske 2015/2016. godine, prema izjavi ministra Šarčevića, na 30 odsto testova koji su analizirani, dopisivano je nešto rukopisom koji nije dečji, ili drugom hemijskom olovkom. U pojedinim delovima to je bio slučaj sa polovinom testova, rekao je ranije ministar, potvrđujući da je prošle godine bilo nepravilnosti, ali da su đacima odgovori stizali najviše putem mobilnih telefona ili su im nastavnici pomagali tokom samog polaganja.
Izvor: Informer/Novosti
