Šume Srbije ugrožene zbog “stresa”

       

Područje jugo-istočne Evrope jedno je od najugroženijih globalnim klimatskim promenama, pre svega zbog povećanja srednje godišnje temperature vazduha i neujednačene količine padavina, ocenio je dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.

“Srbije je mala zemlja na svetskoj mapi ali problemi kojima smo izloženi su veoma veliki i Srbija je paradigma globalnih problema”, napominje Ristić za Tanjug.

Ristić je na međunarodnom skupu stručnjaka zemalja centralne i istočne Evrope i Kine “16+1” u Klubu poslanika u Beogradu, na kojem se razgovara o problemima vezanim za klimatske promene u svetu, nestajanju šuma i razvoju drvne industrije, istakao da u ovom trenutku postoje velike površine šuma u Srbiji koje se suše “zbog stresa”, odnosno, povećanja prosečne godišnje temperature vazduha.

Ocenjuje da Srbija može mnogo da nauči od stručnjaka iz Kine jer je ta zemlja, kaže, jedan od svetskih lidera u procesu prilagođavanja na efekte klimatskih promena i prevenciju klimatskih katastrofa.

Na skupu su predstavnici 16 zemalja i Kine predstavili probleme sa kojima se njihove zemlje susreću usled klimatskih promena, a šumarstvo je ocenjeno kao jedno od najvažnijih mera za ublažavanje efekata ovih promena.

Osnovno pitanje za stručnjake na skupu je i kako razvijati globalnu drvnu industriju, a ne ugrožavati prirodu i kako da 5.000 firmi u našoj zemlji iz ovog sektora nastavi da se razvija ali bez uticaja na prirodno okruženje.

“Srbija, posle tranzicionih dešavanja, ima industriju drveta kao jednu od najvitalnijih grana privrede koja zapošljava 30 hiljada ljudi i prihoduje više od milijardu evra”, rekao je Ristić.

Zbog ubrzanog razvoja ovog privrednog sektora u našoj zemlji, kaže Ristić, kineske kompanije su zainteresovane za ulaganje u drvnu industriju, a godinama unazad naša kvalitetna stabla putuju u Kinu.

Pitanja kako da se koriste šume u Srbiji, a da se ne napravi šteta i podrži razvoj industrije drveta, a građanima obezbedi svake godine dovoljna količina drveta za ogrev, biće tema i narednih godina za stručnjake za klimatske promene.

Zato, kaže Ristić, predlaže se, pre svega, bolja organizacija nadležnih institucija, odgovorniji odnos pojedinaca prema šumama kao i promena niza zakona te brži “uvoz” savremenih pozitivnih iskustava i znanja iz sveta.

Izvor: Tanjug

 

Komentari: