Brojnim manifestacijama u Srbiji i svetu danas se obeležava Svetski dan turizma,a u 2017. našu zemlju posetilo je tri miliona i 100 hiljada turista što je povećanje od 12 odsto.
Stvarni broj turista je, smatra Ljajić, daleko veći, jer mnogi nisu registrovani prilikom boravka u našoj zemlji u smeštaju u kojem odsedaju.
Ljajić navodi da je prema istraživanju koje je sprovelo Ministarstvo turizma čak 40 odsto stranca boravilo u Srbiji privatno i još 13 odsto u hostelima.
“Pitanje je da li su ti i pružaoci usluga i hosteli uopšte registrovani, to je jedno veliko polje sive zone. Siguran sam da je od zvaničnih 17 odsto, što Srbiju svrstava među pet zemlja sa najvećim rastom broja turista u Evropi, stvarna poseta stranih turista veći”, ističe Ljajić.
Na pitanje turistima, šta ih je motivisalo da dođu u Srbiju, Ljajić kaže da je 40 odsto anketiranih reklo da je to kulturno nasleđe, 22 odsto gostoprimstvo, 21 gastronomija, a samo 10 odsto zabava, dok je za 16 odsto najbitniji bio odnos cene i kvaliteta.
Napominje da su stranci davali više odgovora, pa procenti ne idu do 100, već preko toga.
“Turistička ponuda koncipira se prema određenoj ciljnoj grupi. To daje nadu da će rezultat i u ovoj godini biti još bolji od strategije do 2020. i da bismo ranije mogli da dostignemo cilj da prihodi od turizma premaše dve milijarde evra”, ističe ministar.
Za sedam meseci kineskih turista u Srbiji je bilo više nego za celu prošlu godinu a očekuje, kaže, da ih bude oko 100.000 zahvaljujući direktnoj avio-liniji i bezviznom režimu sa Kinom.
Prema njegovim rečima, u sveopštem ludilu u svetu, Srbija predstavalja oazu bez mogućnost bilo kakvog terorističkog napada.
Napominje i da srpski aerodromi imaju 96 direktnih avio-linija od koji je 71 redovna. Kaže da su problemi sa kojima se stranci suočavaju u Srbiji divlji taksisti, džeparoši, gužve u saobraćaju u Beogradu…
“Ima puno toga što treba da se uradi u budućnosti. Tokom istraživanja pitali smo strance šta treba da se ispravi. Kažu da im smetaju taksisti, džeparoši, prosjaci, gužve u Beogradu”, kaže Ljajić.
Kako je dodao, 53 odsto anketiranih je reklo da su za Beograd saznali preko društvenih mreža i interneta.
Na pitanje o visokim trgovačkim maržama gde su cene nekih proizvoda veće nego u Nemačkoj, Ljajić kaže da ne postoje administrativni način da se marže ograniče osim kada je reč o ceni jedne vrste hleba.
Prema njegovim rečima, jedini lek je – jača konkurencija.
“U novom zakonu u trgovini, nastojaćemo da smanjimo troškove. Prvo što se dobavljaču naplaćuje je ulazak u trgovinski lanac, a posle i pozicija na polici. Kada se ti troškovi smanje i proizvodi će za kupca biti jeftiniji”, rekao je Ljajić za RTS.
Izvor: Tanjug
