Novi zakon o presađivanju ljudskih organa Skupština Srbije usvojila je pre mesec i po dana, a od tada se stotinu ljudi javilo domovima zdravlja kako bi potpisali izjave o zabrani uzimanja organa, piše “Politika”.
Formulari se potpisuju u tri primerka. Jedan primerak ostaje pacijentu, drugi domu zdravlja, a treći se šalje Upravi za biomedicinu.
Imena onih koji potpišu izjave nalaziće se u registru koji će se ažurirati na dnevnom nivou i biti na raspolaganju svim donor bolnicama i transplantacionim centrima.
Najviše građana potpisalo je izjave u Velikoj Plani, njih ča 44, potom u Vršcu (27), dok je Beograd na trećem mestu sa 15 građana koji su se izjasnili da ne žele da budu donori organa. Po dvoje ljudi izjasnilo se da ne žele da budu donori u Šapcu, Loznici i u Vranju, dok je po jedna osoba izjavu potpisala u Malom Iđošu, Vladičinom Hanu, Golupcu, Kovačici, Smederevskoj Palanci, Šidu, Opovu i Novom Sadu.
“Oni koji su se izjasnili da ne žele uglavnom su 1937. ili 1938. godište”, kazala je Vesna Rakonjac, direktorka Uprave za Biomedicinu Ministarstva zdravlja.
U Srbiji se beleži pet donora na milion stanovnika, dok ih je u Hrvatskoj i Španiji od 35 do 40. Lekari objašnjavaju da je donorstvo organa civilizacijski čin i znak humanosti, a šansa da neko bude donor je 20 puta manja od one da nekome bude potrebno presađivanje organa.
U našim bolnicama se obavljaju transplantacije srca, bubrega i jetre, kao i tkiva rožnjače.
Po novom Zakonu organi preminule osobe mogu da se uzmu radi presađivanja ukoliko se punoletna, poslovno sposobna osoba nije pre smrti izričito izjasnila da se tome protivi.Presađivanju mogu da se usprotive i članovi porodice, roditelji, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete preminule osobe.
Ukoliko ne postoji bliža porodica, saglasnost za doniranje organa daju rođaci.
U našoj zemlji na transplantaciju organa čeka oko 2.000 ljudi. U ovoj godini bilo je 18 donora, a urađeno je 48 transplantacija.
Izvor: Telegraf.rs/politika.rs
