U trgovini na malo 17 odsto preduzeća posluje u sivoj zoni

Na tržištu maloprodaje hrane, pića i duvanskih proizvoda u Srbiji, pokazala je sektorska analiza koju je izradila Komisija za zaštitu konkurencije, u saradnji s NALED-om, kojom je bilo obuhvaćeno više od 5.500 objekata, ima još dovoljno prostora za nove investicije i otvaranje radnih mesta, piše današnji Dnevnik.

Ipak, treba otkloniti neke od problema koji opterećuju poslovanje na tom tržištu, pre svega rad u sivoj zoni, kao i pojačati rad inspekcija.

Predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor „Atlantik grupe” Vladimir Čupić istakao je da rezultati istraživanja NALED-a u saradnji s Nemačkom razvojnom agencijom pokazuju da u trgovini 17 odsto preduzeća posluje u sivoj zoni, u 7,4 odsto preduzeća u tom sektoru postoje neformalno zaposleni radnici, a 15,4 odsto obveznika PDV-a iz sektora trgovine deo plaćanja obavlja gotovinski i predstavlja nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi. Zbog toga je, ukazao je Čupić, uspostavljanje fer uslova jedan od osnovnih ciljeva NALED-a za period od 2018–2021. godine.

Po njegovim rečima, za tržište maloprodaje neophodno je i izuzetno važno unaprediti promociju teme konkurencije i njen značaj za privredu i građane.

Potrebno je i da se unaprede propisi koji regulišu nadležnosti inspekcijskih organa u domenu kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i poštovanja rokova plaćanja, gde postoji mnogo manjkavosti, kazao je Čupić.

On je istakao i da je na tržištu maloprodaje uočeno da nijedna inspekcija ne prepoznaje na pravi način svoju nadležnost u kontroli bezbednosti i kvaliteta hrane, a da sličan problem postoji i kad je reč o poštovanju rokova plaćanja, gde inspekcije u praksi ne sprovode ili ne prepoznaju svoje ingerencije, zbog čega dobavljači na naplatu čekaju i do dva ili tri puta duže u odnosu na zakonske rokove.

I pored velikog broja trgovina, u gotovo svim većim gradovima primetno je da niče mnogo novih prodavnica, bilo da je reč o velikim trgovinskim lancima, ili manjim radnjama.

Budući da je kupovna moć građana Srbije mala, pošto se na godišnjem nivou u maloprodaji prosečno potroši oko 60.000 dinara, dok prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi nešto više od 450 dinara, teško da je toliki broj radnji potreban.

PROČITAJTE: KOLKO KOŠTA ODLAZAK U MARKET?: Prosečni račun u Srbiji 450 dinara

S druge strane, budući da se radnje otvaraju i ne zatvaraju, jasno je da i kupaca ima pa bi se slobodno bi se moglo reći da je u toku borba za svakog kupca.

Trenutna situacija na tržištu pokazuje da dominiraju veliki maloporodajni lanci. Naime, deset najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji drži 55 odsto tržišta, dok svi ostali učesnici u trgovini na malo pojedinačno imaju manje od po jedan odsto tržišnog učešća. Prisutni trgovinski lanci ukazuju na to da su za dalji razvoj tržišta najveće prepreke niska kupovna moć stanovništva i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata. Ipak, ukazano je na to da se, uprkos tome, može očekivati dolazak novih igrača, među kojima je „Lidl”, za koji se procenjuje da će otvaranjem svih svojih objekata zauzeti između pet i sedam odsto učešća na tržištu.

Dakle, prostora na tržištu ima, ali da bi konkurencija bila kvalitetna, potrebno je da se svim učesnicima obezbede ravnopravni uslovi jer na taj način potrošači imaju mogućnost izbora, što će doprineti tome da cene budu niže, a proizvodima kvalitetniji.

 

Izvor: Dnevnik

Komentari: