Vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice

       

Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru i spada među 12 najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji. Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane da će ako budu imali porod dati bebu u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, “predati Bogu na službu”.

“Napred su išle device, sa zapaljenim svećama, a za njima presveta Deva, ukrašena carskim blagoljepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj”, zapisano je u “Prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.

Slava manastira Hilandar Vavedenje Presvete Bogorodice je slava manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.

Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos. Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, ali se takođe slika i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.

 

Izvor: Srbija Danas

 

Komentari: