Za hranu u Srbiji troši se ti puta više nego u EU

Jedan od pokazatelja koliko ekonomski zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope jeste i to koliko novca dajemo na hranu, a u Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, 34,5 odsto troši upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok je u EU to tek 12,2 odsto, piše list “Danas”.

Stanovnici EU najviše novca, čak četvrtinu, troše na stan, gas, struju i vodu, na šta u Srbiji prosečno ode 17,1 odsto. Prema podacima od prošle godine, Republičkog zavoda za statistiku, svako domaćinstvo u Srbiji mesečno trošilo 62.275 dinara u proseku.

Prema podacima iz 2017. godine Republičkog zavoda za statistiku, osim na hranu i stan i struju, građani su trošili za transport 8,9 odsto svog budžeta, za odeću i obuću, kao i za komunikacije po 5,3 odsto, za rekreaciju i kulturu neznatno manje 5,2 odsto, a za alkoholna pića i duvan 4,7 odsto.

U zemljama članicama EU, prema poslednjim podacima Eurostata za 2016, čak 24,5 odsto novca od ukupnog ličnog budžeta svakog domaćinstva odlazilo je na stan, struju, gas i vodu, 12,9 odsto trošilo se na transport, a svega 12,2 odsto na hranu i bezalkoholna pića. Za različite lične predmete i usluge u EU su te godine trošili 11,5 odsto, na restorane i hotele 8,6 odsto, a na rekreaciju i kulturu 8,5 odsto. Na nameštaj, opremu trošili su 5,5 odsto novca, na odeću i obuću 4,6 odsto, a po 3,9 odsto odlazilo je na alkoholna pića i na zdravlje. Najmanje novca u EU troši se na komunikaciju (2,5) i obrazovanje (1,2).

I dok prema ulaganju u obrazovanje ne odudaramo mnogo od evropskog proseka, ono u čemu se i te kako razlikujemo jesu podaci o dva najveća izdatka – hrani, sa jedne, i struji, vodi i stanu, sa druge strane.

Posmatrajući statistiku poslednjih pet godina Srbija ide laganim korakom ka EU, jer se 2013, na primer, u Srbiji na hranu trošilo 39 odsto od ukupnog budžeta za ličnu potrošnju, već naredne 2014. napravljen je veliki skok koji se posle nije ponovio jer se do kraja te godine u Srbiji za više od tri procenta smanjila količina novca koji koristimo samo za hranu i bezalkoholna pića (35,7). U poslednje tri godine taj trend se nastavio, samo usporeno.

S druge strane, trošak za struju, stan, gas i vodu je vrlo malo oscilirao. Za poslednjih pet godina u Srbiji se u proseku trošilo na ove stavke između 16,6 odsto (2015) i 17,1 odsto (2014. i 2017) Jureći evropski standard za očekivati je da narednih godina i u Srbiji dodatno skoče troškovi za stanovanje i struju.

Uostalom, da nas to neminovno očekuje pokazala je i računica koju je prilikom poslednjeg poskupljenja struje oktobra prošle godine izvelo Ministarstvo rudarstva i energetike, a prema kom Srbija i posle poskupljenja ostaje država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi.

Struja je, prema računici resornog Ministarstva, u Srbiji jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, a čak 31 odsto nego u Crnoj Gori. U Hrvatskoj je, na primer, struja duplo skuplja nego kod nas.

Međutim, sudeći prema zemljama EU, poskupljenje struje i manje trošenja novca na hranu značiće da naša zemlja napreduje, odnosno da standard raste. Jer u svetu trenutno veliki novac na hranu, više od 40 odsto budžeta, troše u Kamerunu, Pakistanu, Alžiru, u Evropi za hranu ponajviše izdvajaju Grci, više od 16 odsto, Francuzi 13,2, Italijani 14,2, Nemci 10,9, dok izdaci za hranu u Velikoj Britaniji u proseku iznose 9,1 odsto ukupnog kućnog budžeta.

Izvor: Danas

PODELI
Pravila komentarisanja:

Portal nsuzivo.rs zadržava pravo izbora, brisanja ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže uvrede, pretnje drugim licima, vulgarno izražavanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala nsuzivo.rs, već isključivo stavove samih autora.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Komentari:

Budite prvi koji će komentarisati vest!