Nauka je pokazala da ljudi uvek sanjaju, a pitanje je samo koliko je san bio značajan za naš život u javi i od toga zavisi da li ćemo ga zapamtiti ili ne.
“Snovi igraju ključnu ulogu kada je reč o emocijama, kognitivnim sistemom, ali i stvaranju uspomena, načinu rešavanja problema i slično ”napisala je novinarka Alis Rob u knjizi “Zašto sanjamo”.
Pre 20 godina u SAD-u bilo je 400 laboratorija koji su istraživali ljudske snove i uticaj spavanja na zdravlje. Danas ih ima oko 2.500 što ide u prilog činjenici da to područje još uvek nije dovoljno istraženo.
Sve češće konzumiranje alkohola, marihuane i antidepresiva, dovodi do toga da sve manje sanjamo, zabrinuta je Rubin Naiman sa Univerziteta u Arizoni.
“Oko 90- 95 posto naših snova formira se u REM fazi, odnosno oko 90 minuta nakon što utonemo u san, a snovi itekako imaju uticaja na naš život. Deo mozga kojim se služimo kada moramo da donesemo neku odluku, povremeno se “isključi”, a izgubimo ponekad i vezu s delom mozga koji je zaslužan za stvaranje uspomena. Kada se to dogodi, naš mozak se vraća u “skladište memorije”, a tamo se mogu naći i neka, nimalo prijatna sećanja”, piše Rob.
Istraživanje sprovedeno 2014. godine pokazalo je da rastavljene osobe, ako sanjaju svog partnera odmah nakon razlaza, lakše prolaze kroz to razdoblje. Boljeg su raspoloženja i imaju zadovoljniji seksualni život nakon godinu dana od razlaza u odnosu na osobe koje ne sanjaju.
U istraživanju iz 1999. godine, naučnici su utvrdili kako ljudi, nakon sna, brže i lakše povezuju i identifikuju reči, a brojna su istraživanja pokazala kako snovi pomažu da unapredimo svakodnevne veštine kojima se služimo.
Autor: nsuzivo.rs
