Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača prirode.
Brinete se o okolini razvrstavajući otpad, kupujući reciklirana pakovanja, kupujući organski uzgojeno povrće– a kakvu odeću birate? Kad ste odbili kupiti haljinu koja vam je savršeno pristajala zato što je sašivena od sumnjivog veštačkog materijala?
Dizajneri koji slede cilj da se okolina i naša planeta sačuvaju od zagađenja izrađuju odeću od prirodnih, recikliranih i ručno izrađenih materijala. Svila, lan i organski pamuk samo su neki od njih.
Ekodizajneri ne koriste pamuk koji nije organskog porekla, iako je prirodni materijal, zato što je taj beli grm jedna od biljaka čiji uzgoj najviše šteti Zemlji.
Za njegov uzgoj se koristi velika količina pesticida, veštačkog đubriva i vode. Navodi se kako je potrebno oko 25 hektolitara vode da bi se dobilo dovoljno pamuka za izradu jedne majice kratkih rukava. Osim toga, većina pamučne odeće napravljena je od genetski modifikovanog semena koje, takođe, negativno utiče na okolinu. Naspram pamuka, lan, konoplja, organski pamuk i svila mnogo manje doprinose zagađenju.
Organski pamuk je bolja opcija jer uspeva bez pesticida, đubriva i GMO semena. Svila je takođe prirodan, izdržljiv i biorazgradiv materijal koji vrlo malo utiče na okolinu.
Materijali koji minimalno utiču na okolinu su bambus, viskoza, stvari napravljen od eukaliptusa.
Autor: nsuzivo.rs
