Psiholozi kažu da roditelji veoma često ne shvataju koliko mogu da naude detetu baš onim postupcima koji za njih predstavljaju odraz brige i staranja za dete.
Roditelji veruju da će donošenjem odluka od malih nogu deca brže steći samostalnost i zrelost. Zato im daju bezbrojne mogućnosti izbora u najrazličitijim situacijama. Ishod često bude to da se deca osećaju zbunjeno i povlače nasumične poteze a ne shvataju posledice.
Danas se sve češće sreću deca koja su skoro zavisna od pohvale. Tako se desi da čak i u porodici oni neće koje baš nikad ništa neće da urade ukoliko nešto ne dobijaju za uzvrat. Rezultat je sebično stvorenje bez empatije.
Zadatak roditelja je da nauči dete da samo sebe usreći, a ne da mu drugi udovoljavaju i tako čine srećnim. U suprotnom, dete odrasta u osobu koja stalno juri neke “šargarepe” a ishod je zavisna ličnost, sklona prisilnim radnjama.
Roditelj je spreman da učini sve za dete – od obične kupovine igračke pa do izvlačenja pred policijom! Ne štitite dete od posledica njegovog ponašanja.
Pitanja “šta ima novo” i “šta ti se sve dešavalo danas” zvuče obično, ali imaju izuzetno važnu funkciju u životu deteta. Kada roditelj redovno pokazuje interesovanje za događaje u njegovom životu, dete oseća roditeljsku ljubav, ali i shvata koliko je važan za celu porodicu.
Autor: nsuzivo.rs
