Kada je tinejdžer pred važnom odlukom nekada će sam tražiti roditeljevo mišljenje, a ako to ne učini, dobro je reći mu da smo tu za njega i ponuditi mu razgovor.
Kao i u svakom razgovoru s tinejdžerom, bitno je da mi prvo čujemo njega, umesto da odmah donosimo zaključke i nudimo savete.
Kada do razgovora dođe, važno je da ga vodimo pitanjima, više nego našim odgovorima na ta pitanja. Npr. da vidimo šta ga privlači pri donošenju odluke o odabiru studija, šta o toj profesiji do sada zna, kako očekuje da će izgledati njegov život u drugom gradu, i slično.
Ako neki njegov odgovor procenite naivnim, nikako ga nemojte otvoreno niti suptilno “napasti”, jer ćete time verovatno prekinuti dalji razgovor. Radije mu daljim pitanjima nastojite da “proširite vidike”- pokušajte da ga potaknete da razmisli o tome ko su ljudi kod kojih bi se mogao informisati o različitim izborima. U slučaju odluke o izboru fakulteta, vredan izvor informacija mogu biti različiti studenti tog fakulteta i ljudi koji su ga već završili i koji rade u struci.
Važno je videti šta mu je zaista važno i privlačno.
Takođe, ukoliko primetite da vaš tinejdžer očekuje da ćete većinu posla u vezi sa njegovom odlukom odraditi vi,vrlo jasno treba reći koji oblik podrške ste spremni, a koji niste spremni pružiti.
Koliko god želite da je vaš tinejdžer srećan i siguran, donošenje životnih odluka je njegov zadatak- on nije tu da ispunjava vaše neispunjene želje, niti da živi onako kako vi smatrate da je najbolje za njega, već da živi svoj život, punim plućima. Vi ste tu da mu dodate neke od alata, a kako će ih on koristiti, zavisi od njega.
Autor: nsuzivo.rs
