Montesori stručnjaci kažu kako je ključ pravilnog odgajanja u roditeljskoj reakciji na ponašanje deteta. Cilj je pomoći detetu da razume svoja osećanja i ne izazvati pritom osećaj srama kod dece.
“Neću ti dopustiti da to radiš”
Kada dete postane agresivnije i vidite šta se sprema- npr. da planira da ugrize drugo dete, fizički ga blokirajte, odnosno stanite pred njega i jasno mu recite: “Neću ti dopustiti da ga ugrizeš”. Budite strogi, ali ne i ljuti. Cilj je detetu jasno dati do znanja šta nije prihvatljivo ponašanje.
“Ostanimo danas kod kuće”
Najbolji način da se nosite s detetovom agresijom je- prevencija. Naravno, nije uvek moguće predvideti kako će se dete ponašati, ali ako pažljivo pratite njegova raspoloženja, često možete vidjeti što vam se sprema.
“Uzmimo pauzu”
Kada primetite da će dete “podivljati”, odvedite ga sa strane, na neko tiho mesto i npr. pevajte smirujuću pesmu. Kada se smiri, razgovarajte s njim.
“Da li si dobro? Kako ti mogu pomoći?”
Ako ne uspete da sprečite da vaše dete napadne drugo, prvo se fokusirajte na žrtvu. Pomozite detetu koje je povređeno ili prestrašeno, a tek onda se okrenite svom detetu. Na ovaj način pokazaćete primerom da ne odobravate ponašanje svog deteta i ukazaćete na posledice. Možda će se dogoditi da će i vaše dete hteti da pomogne vršnjaku kojeg je ugrizlo. Dopustite mu.
“Ljut si”
Kod dece do tri godine starosti, koja se još ne znaju izraziti, pomoći će da vi umesto njh imenujete njihove osećaje. Malena deca najčešće i reaguju agresivno jer ne znaju reći šta ih tišti.
“Kako bi se ti osećao kada bi neko…?”
Kada s detetom želite da razgovarate o njegovim osećajima, počnite s pričom o svojm osećajima. Pitajte ga kako bi se osećalo kada bi ga neko ugrizao. Ako ćuti, nastavite razgovor o tome kako biste se vi osećali u toj situaciji. Treba vremena da se empatija razvije i nikada nije prerano početi raditi na njoj.
Autor: nsuzivo.rs
