Pubertet kod dečaka

       

Dolazi do promena u raspodeli masnog i mišićnog tkiva, razvoja disajnog sistema i porasta snage i izdržljivosti.

Početak pubertetskog sazrevanja je 9 godina za dečake. U toj dobi javljaju se prve promene na telu kod većine dečaka, ali hormonalne promene koje dovode do tih spoljnih promena počinju nešto ranije.

Pubertet traje od 4 do 6 godina i predstavlja početak adolescencije. Dečaci moraju da znaju da se nose s procesom interakcije između promena u fizičkom rastu, emocijama, psihičkom rastu i polnom sazrevanju.

Tokom srednjeg detinjstva dolazi do početnog porasta hormona u dobi od 6 do 9 godina kod dečaka. Dve godine posle toga nastupa gonadarha kada se hormoni polnih žlezda počinju pojačano lučiti, a to se kod dečaka događa nešto kasnije nego kod devojčica.

Takođe, dolazi do razvoja primarnih i sekundarnih polnih karakteristika, a to se događa između 9. i 15. godine (prosečno oko 12. godine). Brz porast visine i težine se kod dečaka pojavljuje u dobi od 11 godina, vrhunac je u dobi od 13 i po godina i završava se u 17.

Polno sazrevanje kod dečaka nadziru androgeni, glavna vrsta muških polnih hormona.

Kad je u pitanju pubertet, psihičke promjene su neophodan proces u odrastanju, a događaju se u različitim područjima života.

Sve hormonalne, polne i telesne promene koje se događaju tokom puberteta čine adolescente više osetljivim na stres, pa se zato doba adolescencije smatra razdobljem ranjivosti.

Početak puberteta kod dečaka je neprimetan. Međutim, kako znakovi razvoja postaju sve vidljiviji, okolina to ponekad neprimereno komentariše. Dečaci su skloni manje pričati o različitim aspektima puberteta od devojčica, a kada to čine obično je to u kasnijoj fazi razvoja.

Kod dečaka se u ponašanju može primetiti pojava impulsivnosti i agresivnosti. Stručnjaci smatraju da su tome više uzrok aktivnosti kojima se dečaci bave nego neke biološke ili hormonalne promene u pubertetu.

Isto tako, dečaci pozitivno reaguu na svoj fizički rast i razvoj, pa su obično u najgorem položaju oni kojima taj rast kasni zato što mogu biti ismevani od strane vršnjaka.

Dečaci se često znaju ponašati buntovno zbog čega upadaju u rizična ponašanja. Njihov odnos s roditeljima je neretko komplikovan zato što smatraju da ih roditelji ne mogu shvatiti. Roditelji isto tako mogu imati prevelika očekivanja od dečaka zato što ih njihov fizički izgled prikazuje odraslijima nego što psihički jesu.

Tada nastaje problem osećaja pritiska i preterane kontrole, a zbog nemogućnosti nošenja s roditeljskim zahtevima i očekivanja, dečaci se povlače u sebe, manje pričaju o promenama koje doživljavaju i boje se reći roditeljima sve loše što urade zato što znaju da će tako izgubiti poverenje.

Poznato je da dečaci kasnije emocionalno sazrevaju za razliku od devojčica, pa bi bilo dobro kada bi im roditelji dali vremena i prostora da osećaju slobodu, ali opet da se zadrži kontrolisan i umeren nadzor nad njihovim ponašanjem.

Autor: nsuzivo.rs

Komentari: