Termin “alergija” sve češće izaziva zabunu jer ga mnogi koriste kao sveobuhvatni generički izraz kojim pogrešno obuhvataju alergiju u pravom smislu, ali i nealergijske reakcije poznate kao osetljivost organizma na pojedine supstance.
Za razliku od alergijskih, reakcije do kojih dolazi usled osetljivosti organizma događaju se postupno i ne ugrožavaju život- tumači za everydayhealth dr Džeremi Korbet. Na primer, ako imate bolove u stomaku nakon što ste pojeli sladoled, ali se dobro osećate nakon sendviča sa sirom možda ste osetljivi na laktozu. Ozbiljniji tipovi osetljivosti na hranu, poznati kao netolerancija, javljaju se kad telo ne proizvodi određeni enzim za probavu kao što je to slučaj kod celijakije. Ali, netolerancija nije opasna po život.
Prava alergija može podstaći anafilaktički šok, potencijalno opasnu životnu reakciju vašeg imunološkog sistema. Najčešći slučajevi ozbiljnih alergijskih reakcija uključuju reakcije na orašaste plodove, ubode insekata ili lekove. Opet, ljudi često nisu sigurni jesu li samo osetljivi na pojedini lek ili su alergični. Na primer, najčešća alergija koju pacijenti prijavljuju je alergija na penicilin. Lekari su otkrili da više ljudi ima osetljivost na lekove poput penicilina od pravih alergija. Neko ko je zaista alergičan na penicilin reaguje odmah ili nekoliko sati nakon primljene doze, sa simptomima koji se kreću od blagih poteškoća s disanjem do anafilaktičkog šoka.
Ukoliko ste tokom života doživeli više alergijskih reakcija ili se simptomi osetljivosti na neku supstancu ne jenjavaju ili se čak pojačavaju vi ste kandidat za alergološke testove. Da biste znali imate li alergije, netolerancije ili blage osetljivosti lekar alergolog obaviće alergološke testove na koži ili iz uzorka krvi.
Autor: nsuzivo.rs
