Borovnica kao lek za disajne organe

       
Foto: Food Revolution Network

Borovnica (Juniperus communis) još se od davnina ceni kao sredstvo protiv zaraznih bolesti. 

Verovalo se da štiti od kuge i kolere, pa čak i za lečenje ugriza zmija. Plodovi borovnice beru se od početka jeseni do zime. Sveže nisu ukusne ni prikladne za jelo. Koriste se osušene, kao lek i začin (za marinade, riblje supe i divljač).

Poželjno ih je dodavati hrani koja se teško. Služe za lečenje nadutosti i drugih poremećaja probavnog sistema. Imaju diuretičko i antiseptičko delovanje, pa se koriste u lečenju manjih problema mokraćnih puteva. Godine 1987. italijanski istraživači dokazali su njihovo protivupalno delovanje.

Borovnica deluje i protiv virusa. Pomaže u lečenju tuberkuloze i drugih zaraznih plućnih bolesti. Smanjuje izlučivanje bronhijalnih žlezda, što je važno u lečenju bronhijalnih bolesti kod kojih se stvara velika količina sluzi.

Američki Indijanci su njima lečili dijabetes, a novija istraživanja potvrđuju taj učinak. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdile tačne terapijske doze. Spoljna primena kod reumatskih bolesti u obliku masaža pojačava prokrvljenost tkiva i olakšava bolove. Eterično ulje borovice koristi se u lečenju neuralgija i reumatizma, a kupka s čajem borovice ima blagi opuštajući učinak koji olakšava upalu tetiva i bolove u mišićima. Borovnica raste po svetlijim borovima i brezovim šumama, šikarama i kamenjarima. Voli kiselo tlo i sunčana ili blago zasenjena mesta.

Veće količine mogu nadražiti bubrege ili čak izazvati upalu ako se dugo uzimaju. Nikad se ne uzimaju duže od šest nedelja zaredom. Kod akutnih i hroničnih upala bubrega treba izbegavati konzumaciju borovnica. Bubrežni bolesnici, trudnice i dojilje pre upotrebe borovnica trebalo bi da se posavetuju s lekarom.

Autor: nsuzivo.rs

Komentari: