Čim alkohol dospe u krvotok, počinje delovati na mozak, a kako će delovati, zavisi od želuca.
U nekim normalnim okolnostima, preko želuca u krv dospeva oko deset posto alkohola, a ostatak puno brže dolazi u krvi preko tankog creva.
Ako ste se pre alkohola najeli, alkohol će se u želucu zadržati nešto više, pa će i njegovo delovanje biti sporije. Pijete li na prazan želudac, alkohol će kroz želudac proći brže i brže delovati na organizam.
Jaka pića, poput rakije, viskija, votke i slično, imaju, naravno, jači uticaj na organizam. U želucu postoji “ventil” na dnu, koju alkohol iritira. Taj se “ventil” zatvori kad je u pitanju jači alkohol, pa zbog toga piće duže ostaje u njemu. Kad se otvori, u želucu već imate nekoliko pića, pa veća količina alkohola odjednom dolazi u krvotok, a onda i u mozak.
Dopamin, odnosno hormon sreće, je najaktivniji u centru za užitak koji se nalazi u mozgu, i upravo pripita osoba oseća euforiju i uzbuđenje. Nakon nekoliko pića, euforija splasne, pa se stiže do stadijuma spavanja, i teške koncentracije. Ako i nakon toga nastavite sa pićem, poremetićete centar za ravnotežu u mozgu, telesnu temperaturu…
U želucu postoji enzim koji razgrađuje alkohol. Žene u organizmu imaju manje tog enzima od muškaraca. Isto je i s enzimom u jetri. Dok ona razgradi alkohol on još uvek ide krvotokom i deluje na telo. Zbog toga se žene mogu i brže napiti od muškaraca.
Autor: nsuzivo.rs
