„Bilo je oko dva sata po ponoći. Taksirao sam od 17 časova, bilo je neko zatišje i već sam razmišljao da idem kući, kad – seda ona. Uplakana, potresena, nesrećna… Odmah sam osetio da nešto ozbiljno nije u redu, ali u tom trenutku nisam mogao ni da sanjam da će, pred mojim očima, pokušati da sebi oduzme život.“
Ovako za Kurir započinje priču Srđan Mandić (25) iz Užica, koji već četiri godine živi u Novom Sadu gde radi kao taksista.
Zahvaljujući svojoj intuiciji, ljudskosti i plemenitosti, uspeo da spase život 29-godišnje devojke koja je 30. maja pokušala da se ubije skokom s Varadinskog mosta.
Srđanu je taj dan bio uobičajen. Izvozao je više tura, a onda se parkirao u centru, nadajući se da će neko da se pojavi.
„I – pojavila se ona. Sela napred i plače. Izuzetno uznemirena. Počela je da priča kako joj je teško, kako su je svi izdali, kako nema gde da živi… Raspadala se potpuno. Krenuo sam da je vozim, nisam uključio ni taksimetar“, priseća se Srđan ovog krajnje neuobičajenog iskustva.
Pokušao je, kaže, da je razgovorom oraspoloži i da sazna šta se zapravo desilo, ali devojka je samo ponavljala kako joj ništa ne valja u životu.
„Stigli smo do adrese koju je rekla, ali je ona bila i dalje jako uznemirena i meni samo kroz glavu prođe: ‘A šta ako je neko bije tamo?’ Ne znam kakva je njena životna situacija i šta joj se dešava, vidim samo da je dotakla dno, nešto mi nije dalo da je ostavim samu, pa sam joj rekao: ‘Ako želiš, možemo da se provozamo još koji krug, da se smiriš.’ Ona se tu predomisli, vrati se u kola i kaže mi da je vozim na kej kod Varadinskog mosta„, priča.
To mu je već bilo sumnjivo. U svojoj praksi video je, kaže, devojke koje plaču jer su raskinule s momcima, video je ljude koji se raspadaju, jer su izgubili bliske članove porodice, ali ovo je bilo drugačije.
„Približavamo se mostu. Pitam je gde tačno da stanem. Kaže: ‘Vozi pravo na most.’ ‘Šta ćeš na mostu?’, pitam u šoku, a ona onda samo reče: ‘Stani ipak na skretanju.’
Pokuša da plati, ali je Srđan to odbio. Nije se pomerao – samo je gledao kuda će da krene – hoće li skrenuti desno ili nastaviti na most. Ona je prvo krenula mirno da korača. Prešla je jedan pešački, prešla ostrvo, a onda, iznenada, preko drugog pešačkog je – krenula da trči. Kad sam video da trči, dao sam pun gas, stao sam na možda nekih pet metara ispred nje i izleteo iz kola. Ona se samo bacila na ogradu napred i odgurnula rukama. Uhvatio sam je, maltene, u poluskoku„, kaže ovaj plemeniti i dobrodušni taksista Crvenog taksija.
Sve vreme je bio između nje i ograde. Držao je za ruku, nije hteo da je pusti.
„Pokušala je još jednom da me odgurne, ali sam rekao: ‘Nećeš ti nikud.’ Spustio sam je na zemlju i zadržao dok nisu naišli prolaznici. Viknuo sam da zovu policiju. Došli su za desetak minuta i odveli je u bolnicu“, priseća se Srđan.
Tek kasnije ga je, kaže, stigao stres. Osećao se, kaže, kao da je zamalo on skočio.
„Najveći šok od svega mi je bio taj što se ona nije premišljala. Neki ljudi stoje i po tri sata nad liticom, a kod nje to nije bio slučaj. Bila je odlučna u tome da sve okonča brzo, a novi šok usledio je kada sam shvatio gde smo se nalazili. Ispod nas je bilo suvo kamenje. Visina od oko 10 metara. Ona nije ni došla do vode, pa da pomisliš da možda može i da preživi. Na mestu gde je bila, da je skočila, ne bi imala nikakve šanse!“, kaže Srđan, koji ne veruje u sudbinu.
„Samo sam bio na pravom mestu u pravo vreme „, kaže ovaj taksista čiji je postupak podsetnik i za sve nas da i obični ljudi mogu biti junaci – samo ako imaju srce koje vidi tuđu patnju i ako imaju ruku spremnu da pomogne.
Ako ste u depresiji ili pomišljate na samoubistvo, postoji više načina da dobijete psihološku pomoć. Broj SOS linije klinike „Laza Lazarević“ je 011/7777-000. Broj Centra „Srce“ za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.
Kurir/Mondo
