Retko da postoji Novosađanin koji barem jednom nije video ovog dekicu koji se druži sa jatom svojih golubova na Bulevaru oslobođenja. Mi smo seli na klupicu i popričali sa njim, a evo šta nam je rekao.

– Ja sam nekad leteo, sad oni lete, 43 godine sam ja sa njima drug – kaže naš sagovornik koji inače živi u jednoj od zgrada u blizini mesta gde provodi vreme.

– Živim sa njima, prošao je život, prošao sam 35 država, radio sam 9 godina u Švajcarskoj, tamo sam leteo, ali radio sam u svim kompanija pomalo, gde mi plate više.

Dodaje da nekad mora da pređe na drugo radno mesto, jer na sistematskom pregledu bude ustanovljeno nešto, ili ne dobije određene licence. Kaže takav je život pilota.

On je završio pilotsku školu, a u rukama ima i zanat avio-mehaničara. Prema njegovoj priči celu svoju karijeru bio je na proplercima, nije prelazio na mlaznjake. To su obično regionalni ili lokalni letovi na nekim kraćim destinacijama između susednih država. Ti avioni mogu dostići visinu od 9 do 10.000 metara.

Kaže da je leteo i za Afriku, ali da iskustvo i nije baš prijatno, jer je to i sada opasno mesto, a tada je posebno bilo.

– Tamo je opasno, iza svakog koraka te gađa i čeka, nema tu – kaže on prisećajući se svoja 23 “ratna” druga koja su letela sa njim.

– Bili su to oni zabranjeni letovi – ispričao je i dodao da je na tim letovima bilo svega, pa čak i šverca.

Kaže da se u Novi Sad vratio kada se penzionisao i kada je trebao da vodi računa o teško bolesnim roditeljima. Nakon što su oni preminuli, nastavio je da vodi miran život, a njegovi golubovi svaki dan provode dane sa njim. Dok smo pričali sa ovim dekicom veselog lica, svi koji su prolazili pozdravljali su ga i odavali mu poštovanje.

Nikola Bilić

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments