Boćanje je stara sportska igra, prihvaćena u više od 100 zemalja sveta, sudeći po informacijama četiri boćarske asocijacije. Tako se ono igra i u Novom Sadu više od šest decenija, bar koliko svedoči Šime sa Detelinare.
A ono što je fascinantno, kaže, u svemu tome je što su igru počele da prihvataju i mlađe generacije, s obzirom na to da se boćanje uglavnom vezuje za starije.
Sve je više dece koja rado dolaze da provode vreme sa seniorima, učeći kroz igru i o drugim životnim iskustvima, dok sa druge strane, deca bude energiju kod treće dobi, darujući im neprocenjivi osećaj socijalne vrednosti koju imaju u njihovom društvu.
– Najpre smo davno igrali na improvizovanom terenu na travi, da bismo zatim napravili ovo igralište. Volimo posle podne da se okupimo i zafrkavamo, mi stariji popijemo koje pivo i zabavljamo se igrajući boćanje i učeći mlađe kako igri, tako i životu. Ponosan sam što sam učesnik u prenosu ove naše tradicije na najmlađe, to su pametna i vaspitana deca koja žele da iskuse nove stvari i prihvate mudre savete nas starijih – priča Šime.
Prema njegovim rečima, klincima ostave ključeve od mesta na kom se drže svi rekviziti za igru. Kada se izigraju, vrate na kraju sve na svoje mesto.
Jedan od mlađih članova ekipe, Dušan Radaković, odrastajući na Detelinari svakodnevno se susretao sa čuvenim pravougaonim terenom na kom se igra neka čudna igra, dok je kvart odzvanjao smehom i veseljem. Kako je škola završena, previše je slobodnog vremena, pa je, kaže, prolazeći tuda na momenat zastao, poželevši da se priključi popularnoj detelinarskoj zabavi.
– Pre više od mesec dana sam počeo da boćam i svidelo mi se, može da se igra jedan na jedan, a može i tri na tri, kada nas je više. Brzo sam shvatio pravila igre i svejedno mi je da li igram u ekipi ili sam, sve dok se družimo i dobro zabavljamo. Dosta sam naučio od Tonija, a kada on nije tu, u pomoć su priskakale i ostale komšije – kaže Dušan.
Imali smo sreće da je Toni Gunek baš bio na terenu i pripremao se za treniranje okupljenih mladih, jer inače živi na Novom naselju, ali je često baš na tom terenu. Po njegovim rečima, priključili su decu igri, a on se prihvatio da ih obučava i ispravlja greške.
– Volim decu, a oni vole igru i brzo uče, te se ispostavilo da smo odličan spoj – veselo će Gunek. Na ovom terenu sam više od godinu dana, pa nekada izgubiš, a nekada pobediš. Ono što je neprocenjivo je društvo koje sam stekao – rekao je Gunek.
Nije brojao koliko je dece uspeo da nauči do sada da igra, ali bar dvadesetak njih je prošlo brzu Tonijevu “školu” boćanja, tvrde prisutni. Na pitanje da li je neko od učenika uspeo da savlada mastera, sav srećan reče da su svi postali bolji od njega.
Na boćanje je stigao i šesnaestogodišnji Predrag Glušac, koji nam reče da je došao iz Zrenjanina u goste kod prijatelja, otkrivši nam da se prvi put susreo sa tom prastarom igrom pre nedelju dana, baš na Detelinari. Tamo odakle on dolazi niko to ne igra. Bar on nije do sada video.
– Ali sada ćemo da uvedemo ovu igru, baš mi se svidelo i predložiću nekako da se to pokrene i kod nas. Stalno sam ovde zahvaljujući prijateljima koje sam stekao uz bacanje kugli i vijanje suparničkih. Dva do tri dana mi je trebalo da savladam baš sva pravila. Inače, treniram karate i to mi je prva ljubav, a boćanje mi, ispostavilo se, odlično ide, s obzirom na to da sam odneo puno pobeda – kaže Predrag.
Boćanje će igrati i neke buduće generacije, bar što se Detelinaraca tiče, ali nije igra ono što okuplja pojedince, već činjenica da ona stvara timove, spremne da se nađu jedni drugima i u životu van terena. Uz sve to, poklanjaju jedni drugima najvredniji dar koji mogu, a to je svoje vreme.
Teren čeka popravku
S obzirom na to da su igrači sami pravili teren, malo je kažu dotrajao, ali dobar je, ne mogu puno da se žale. Jedino što imaju molbu za nadležne da im pomognu i saniraju nedostatke, nastale usled težine vremena. Kako su nabrojali, bankine bi trebalo zameniti novim, jer su ove krenule da se ruše, te kugle odskaču. Teren je zreo za ravnjanje, ali i nasipanje još peska. Fale im i gumeni odbojnici. Nadaju se da će se uskoro pojaviti neki stručnjak koji se razume u sve to i napraviti im bolji teren, kako bi imali bolje uslove za igru.
dnevnik.rs
