Danas se sve više pominju različiti pojmovi koji označavaju nečiju ishranu. Više ne postoje samo pojmovi vegetarijanac ili veganka. Za one koji pokušavaju da jedu manje mesa, ali ne znaju kako da izbalansiraju određenu ravnotežu da bi imali koristi i da ne izgube određene nutritivne vrednosti, rešenje je u fleksiterijskoj ishrani
Istraživanja o veganskoj i vegetarijanskoj ishrani u velikoj meri pomažu da se sa sigurnošću kaže da takva polu-vegetarijanska ishrana donosi poboljšanja u zdravstvenom smislu.
Studija koja je pratila 45.000 odraslih tokom 11 godina pokazala je da vegetarijanci imaju 32% manji rizik od srčanih bolesti u poređenju sa onima koji konzumiraju meso. Takođe, pregled čak 32 studije o uticaju vegetarijanske ishrane na krvni pritisak pokazao je da su vegetarijanci imali prosečan pritisak skoro sedam poena niži od onih koji su jeli meso.
Kako funkcioniše fleksitarijanska ishrana?
Ova ishrana u manjoj meri uključuje mlečne proizvode i uglavnom je na biljnoj bazi. Oni koji se odluče za ovu dijetu meso jedu dva dana u nedelji, a ostalo koriste biljne proteine. Važno je konzumirati voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i drugu minimalno obrađenu celovitu hranu kako biste iskoristili zdravstvene prednosti biljne ishrane.
Pored zdravstvenih beneficija, fleksiterijska dijeta takođe može imati koristi za životnu sredinu. Smanjenje potrošnje mesa može pomoći u očuvanju prirodnih resursa smanjenjem emisije gasova staklene bašte, kao i korišćenja zemljišta i vode. Otkriveno je da bi prelazak sa prosečne zapadnjačke ishrane na fleksitarnu ishranu, gde je meso delimično zamenjeno biljnom hranom, moglo da smanji emisije gasova staklene bašte za čak 7 posto.
Redovna hrana u fleksitarnoj ishrani
To su biljni proteini (soja, tofu, tempeh, mahunarke, sočivo), povrće bez skroba (pasulj, karfiol, šargarepa), ostalo povrće (slatki krompir, krompir, grašak), voće (jabuke, pomorandže, bobice, grožđe, trešnje). Pored toga, potrebno je uvesti integralne žitarice (kinoa i heljda), orašaste plodove, biljno mleko, začine poput bosiljka, majčine dušice, đumbira i kurkume i sosove poput salsa, senfa, kečapa i soje. Čaj i kafa su takođe na redovnom meniju.
Fleksitarna ishrana, ne podstiče samo ograničavanje mesa i životinjskih proizvoda, već i ograničavanje visoko prerađene hrane, rafinisanih žitarica i šećera.
Hrana koju treba izbegavati u fleksitarijanskoj ishrani je prerađeno meso, kao što su slanina, kobasice i viršle, rafinisani ugljeni hidrati (beli hleb, beli pirinač, pekarski proizvodi), proizvodi sa dodatkom šećera i slatkiša i brza hrana.
nsuzivo.rs
