Foto: mbs
Dramatičan rast energenata, prvo s pojavom pandemije korona virusa, a sada i zbog krize na relaciji Ruska Federacija–Ukrajina. Budući da je ova grana privrede najveći korisnik dizela u našoj zemlji. Poseban razlog je taj što poljoprivrednici, pri obradi njiva, najčešće isitiču da je gorivo, bez kojeg se ne može početi nijedna setva, a ni žetva, skupo.

– Naša zemlja ne uvozi bio-dizel, a ni na jednoj benzinskoj pumpi se ne može kupiti dizel mešavina s bio-dizelom. Srbija ima sirovina za proizvodnju bio-dizela, ljude koji mogu da vode tehnologiju proizvodnje i pogone ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona, ali nema pomoć države, bez koje ova proizvodnja ne može da opstane – kaže za “Dnevnik” profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Milan Tomić.

Tomić ističe da se suncokret i soja kod nas gaje na oko 450.000 hektara, a uljana repica na svega 25.000 hektara.

-Uzimajući u obzir potrebe stanovništva za hranom, za proizvodnju bio-dizela u Srbiji moguće je koristiti zemljište površine oko 242.000 hektara. Suncokret i uljana repica imaju visoke prinose ulja po hektaru (1 t/ha), što omogućava proizvodnju oko 242.000 tona bio-dizela godišnje. Razvojem efikasnog sistema sakupljanja otpadnih jestivih ulja iz restorana, domaćinstava i prehrambene industrije, moguće je proizvesti dodatnih 10.000 tona bio-dizela godišnje korišćenjem ove sirovine- ističe Tomić.

Foto: Arhiva
Može se mešati i koristiti kao čist

– Dosadašnja iskustva u korišćenju bio-dizela ukazuju da su performanse motora (snaga, obrtni moment i potrošnja goriva) korišćenjem bio-dizela vrlo slične onima koje se ostvaruju sagorevanjem fosilnog dizela. Bio-dizel može se koristiti kao čist ili se može mešati s fosilnim dizelom u bilo kojem odnosu – navodi prof. dr Tomić. – Osnovna pretpostavka uspešne zamene fosilnih goriva drugom vrstom goriva jeste da je ono prilagođeno postojećoj konstrukciji motora, uz istovremeno zadovoljenje kriterijuma u vezi sa obnovljivošću, ekologijom i pouzdanošću korišćenja.

Po rečima prof. dr Tomića, proizvodnja bio-dizela u Srbiji danas je svedena na rad mikro pogona kapaciteta 400 do 1.000 litara bio-dizela na dan.

– Pogoni su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika koji bio-dizel koriste za sopstvene potrebe. Ali, iako ovakvi pogoni zahtevaju mala investiciona ulaganja, ekonomski neisplativo praćenje usaglašenosti karakteristika gotovog proizvoda sa standardom SRPS EN 14214 čine upotrebu bio-dizela proizvedenog u gazdinstvima rizičnim – kaže Tomić.

Profesor naglašava da od 2007. godine pokrenuli proizvodnju bio-dizela, ali je ona 2013. godine obustavljena zbog uvođena akciza na promet bio-dizela i koštao skoro kao gorivo na bazi nafte i tako postao nekonkurentan u odnosu na evro-dizel.

– Ukoliko bi se ponovo pokrenula proizvodnja bio-dizela, trebalo bi uraditi procenu vrednosti proizvodnje jer nisu poskupeli samo struja i gas, već i primarne poljoprivredne kulutre. Pre rasta cena u ukupnim troškovima proizvodnje bio-dizela troškovi sirovine (ulja) učestvovali su sa 85-90 odsto. Danas, kada je cena suncokreta dostigla nivo od 60 dinara po kilogramu, učešće je još veće. Zato je potrebno uraditi procenu vrednosti svih nusproizvoda (uljane pogače i glicerina), a neophodno je i da se država odrekne akcize na biogoriva jer je to bio razlog zašto je 2013. godine proizvodnja bio-dizela prekinuta – kaže prof. dr Tomić.

Profesor ističe da u Srbiji postoje instalisani veliki industrijski pogoni za proizvodnju bio-dizela, ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona.

– Industrijska proizvodnja bio-dizela je kratko zaživela u toku 2007. godine, kada je proizvedeno oko 27.000 tona bio-dizela od uljane repice. Međutim, bez državnih podsticaja, ova proizvodnja nije bila ekonomski prihvatljiva. U prvoj polovini 2013. godine uvezene su manje količine bio-dizela iz zemalja Evropske unije – oko 8.200 tona. Razlog interesovanja za bio-dizel bila je njegova cena jer se B100 prodavao za oko 0,15 evra po litri jeftinije od evro-dizela – navodi prof. dr Tomić.

Srbija danas, naglašava Tomić, ima ljude, dovoljno stručnog znanja i iskustva, da mogu da vode proizvodnju bio-dizela.

– Na različitim fakultetima u zemlji sada postoje istraživački timovi koje se bave istraživanjem iz oblasti razvoja tehnologija za proizvodnju bio-dizela. Jedan takav tim je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u okviru Laboratorije za bio-dizel, gde se rade istraživanja iz oblasti razvoja tehnologija i opreme za proizvodnju bio-dizela, uticaja bio-dizela na promene performansi motora i emisije izduvnih gasova, pouzdanosti korišćenja bio-dizela… Takođe, kod nas postoje proizvođači opreme (kapaciteta 1.000 do 10.000 tona bio-dizela godišnje). koji mogu da obezbede proizvodnju bio-dizela saglasnu standardu SRPS EN14214 – naglašava prof. dr Tomić.

dnevnik.rs/nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments