Foto: nsuzivo.rs

Među prioritetima razvoja Novog Sada ekologija zauzima visoku poziciju što je utkano i u nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) do 2030. godine koji se posebno bavi zelenom Srpskom Atinom i usmerava, kako urbanisti kažu, strategiju razvoja grada u tom pravcu.

Kako je “Blic” već izveštavao, samo neke od novina GUP-a su povećanje zelenih površina, zatim koncept eko stanovanja kao i izgradnja novih parkovskih površina i reciklažnog dvorišta kako bi se rešio problem otpada.

Foto: nsuzvio.rs/Pavle Pejić

Direktor JP “Urbanizam” Dušan Miladinović podseća da su urbanisti prvi put u GUP-u prepoznali dva zaštićena prirodna dobra koja je odredio pokrajinski Zavod za zaštitu prirode. Radi se o Kameničkoj adi, gde se čuva parkovska površina od preko 55 hektara i prostoru Majevice, iza kasarne na Jugovićevu od oko 68 hektara.

– Definisali smo i zelene površine na Širinama, na prostoru stare ciglane od 27 hekatara, gde se planira parkovska površina i sportski park. Kroz te tri pozicije povećavamo zelene površine za više od 160 hektara. Kada uzmemo u obzir restriktivne koeficijente za izgradnju i zauzeće parcela i obavezno povećanje površina pod zelenilom, povećanje će biti preko 180 hektara – ističe Miladinović.

Foto: Gradsko zelenilo

Problem zelenila se ne rešava samo velikim površinama, već i manjim

Prema njegovim rečima, urbanisti planiraju uvođenje više manjih zelenih površina, kako bi se zelenilo dispergovalo i bilo lakše dostupno građanima. Te zelene oaze biće povezane “zelenim koridorima”, koji su ili zaštitno ili linijsko zelenilo, i koje, po Miladinoviću, uglavnom prate pešačke i biciklističke staze.

Foto: sr.wikipedia.org/ Micki

– Tu smo sagledavali i način valorizovanja zelenila. Definisali smo i procenat zemljišta koje mora biti pod visokim rastinjem na 60 odsto, bez obzira da li je blokovska površina ili deo parcele. S druge strane, definisali smo zelenilo u drvoredima i na parkinzima i dali smo određene parametre za kvalitetno zelenilo – navodi Miladinović.

On podseća da pravila koja GUP donosi kažu da je zauzetost parcele namenjene stanovanju do 40 odsto, a minimalno pod zelenilom mora da bude između 25 i 30 odsto placa.

Ističe i da se problem zelenila ne rešava samo velikim površinama, već i manjim, ali bolje raspoređenim i kao primer navodi planirani park kod Ložionice od 11,1 hektara, uz novoizgrađeni park na 3,4 hekatara, takođe uz Bulevar Evrope. Kako je napomenuo, grad se odrekao zarade od prodaje tih parcela i uložio u ozelenjavanje, a da bi to bio u stanju, mora da pruži podršku građevinskoj industriji, koja je sa trenutnih 13.000 zaposlenih u građevinskoj operativi, više nego dvostruko narasla od 2013. godine.

GUP predviđa i uvođenje ekološkog stanovanja

Generalni urbanistički plan Novog Sada između ostalog predviđa uvođenje takozvanog ekološkog stanovanja a to je za “Blic” potvrdio i direktor JP “Urbanizam” uz napomenu da će se među prvim lokacijama tog tipa naći i potez na Majevici gde se trenutno uz Bulevar Evrope nalazi kasarna Jugovićevo koja bi u dogledno vreme trebalo da bude iseljena.

– U nacrtu plana upisano je ekološko stanovanje pa se na potezu uz Bulevar Evrope planira izgradnja blokova prosečne veličine oko 5.000 m2 (uz 10 % tolerancije), indeksa zauzetosti 35 % i indeksa izgrađenosti 3.2. Spratnost objekata predviđena je do čak devet spratova odnosno Po+P+9. Osim stanovanja, u okviru ove zone planiraju se poslovni sadržaji, kao i površine javnih namena za obrazovanje, zdravstvo, kulturu a biće tu i zelene površine, trgovi i slično – objašnjava Miladinović.

Prema njegovim rečima, osnovna odlika prostora sa namenom eko stanovanja, odnosno energetski održivog i ekološkog stanovanja je: energetski efikasan, ekološki funkcionalan i udoban za život.

– Sve to podrazumeva primenu pametnih i inovativnih sistema gde se najsavremenije tehnologije, osim u izgradnji objekata, primenjuju i u izgradnji infrastrukturnih sistema, što će omogućiti svim zgradama koje tamo budu da imaju energetski pasoš što će dati poseban pečat ekološkom stanovanju u tom delu grada – ističe Miladinović.

Uz Bulevar Evrope planiran novi park, vrtovi, jezero i drugi sadržaji

Jedna od najznačajniijih i najvećih urbanističkih promena koje očekuju Novi Sad vezana je za Bulevar Evrope gde će pored novih blokova zgrada oaj deo grada dobiti i novi park, pasarelu, i još brojne novine.

Bulevar Evrope (Foto: Aleksandar Milutinović)

Kako će sve izgledati predviđeno je Planom generalne regulacije blokova uz Bulevar Evrope. Iza planiranog stambenog kompleksa nalazi završen park od 3,5 hektara. Takođe, tu će biti izgrađena pasarela preko Ulice Raše Radujkova a sve će biti povezano sa novim Centralnim parkom koji zauzima površinu od 10,3 hektara.

Kako je rekao zamenik gradonačelnika Novog Sada Milan Đurić prva faza radova u ovom delu Novog Sada bi trebalo da počne u drugoj polovini 2022. godine.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

– U novom parku planirani su i posebni vrtovi, staze za šetnju i jezero koje će u zimskom periodu moći da služi i kao klizalište i još mnogo drugih sadržaja. Uveren sam da govorim o najlepšem parku kojeg ćemo uskoro imati u našem gradu – napomenuo je Đurić.

Prema njegovim rečima, Grad je nedaleko od novog stambenog kompleksa, u naselju Jugovićevo, izdvojio oko 1,5 milijardu dinara u izgradnju komunalne infrastrukture, a u toku je i opremanje dva sportska terena na toj lokaciji.

Po njegovim rečima, iz toga se vidi da Grad ima nameru da u što većoj meri humanizuje zeleni prostor u urbanoj celini sa oko 2.000 stanova.

Foto : JP Urbanizam Ustupljene fotografije

Reciklažno dvorište po najvišim standardima

Novi Sad više od 10 godina čekao je na uređenje Gradske deponije koje će uskoro postati reciklažno dvorište. Ovim će biti biti rešen problem ne samo zapuštene deponije, već će se i odlaganje smeća maksimalno optimizovati po najvišim standardima. Pripremni radovi su počeli a rok za završetak je prema najavama 330 dana.

Reciklažno dvorište je predviđeno kao jedan od sadržaja u sklopu planirane regionalne deponije, na prostoru sadašnje gradske, a njegovom izgradnjom će praktično biti zaokružen proces razdvajanja otpada. Tu će se nalaziti centralno postrojenje za prikupljanje i separaciju primarno selektovanog otpada, kao i prostor za odlaganje posebnih tipova otpada – guma od vozila, azbestnih proizvoda, baterija, ulja, električnih aparata…

Kako se iz tenderske dokumentacije može primetiti, u kompleksu budućeg reciklažnog dvorišta izdvajaju se tri funcionalne celine – ulazna zona, hala za selektovanje i reciklažno ostrvo, s prostorom za posebne tokove otpada. U hali za selekciju biće organizovan prijem primarno separisanog otpada s teritorije Novog Sada, kao i njegovo razvrstavanje, skladištenje i prodaja.

Foto: Medium

Reciklažno ostrvo, s prostorom za posebne tokove otpada, namenjeno je primarnoj separaciji ambalaže, a deo površine izdvojen je za smeštanje različitih vrsta prikupljenog otpada. U toj zoni projektovana je nadstrešnica za sekundarne sirovine, koje, kako je navedeno, neće biti tretirane u pogonu, kao i ona s boksovima za gume i kabasti otpad.

Deo prostora će biti ograđen i tu je planirano skladištenje komunalnog otpada na otvorenom. U planu je i nabavka i montaža mobilnih objekata, odnosno dva kontejnera za smeštaj rezervoara za otpadna ulja, te dva žičana kontejnera s nadstrešnicom, kao i dva zatvorena mobilna kontejnera za pesak, kreč i piljevinu, za koje je objašnjeno da će biti korišćeni za primarno delovanje kod akcedentnih slučajeva.

Regionalnim planom za upravljanje otpadom, osim Novog Sada, obuhvaćene su i opštine Temerin, Vrbas, Bačka Palanka, Beočin, Žabalj, Srbobran i Bački Petrovac, koje će imati zajednički centar za preradu otpada, koji bi godišnje trebalo da primi od 70.000 do 160.000 kubika.

Foto: Pexels

Uslov za početak gradnje regionalnog centra je sanacija, rekultivacija i zatvaranje nesanitarne deponije na Klisi, koja se koristi od 1963. godine, a koja će, kako je planirano, postepeno biti zatvarana u narednih pet godina, i uz proširenje prostora, nakon rekultivacije zemljišta, pretvorena u regionalni centar.

blic.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments