“Fond za kapitalna ulaganja, Sekretarijat za urbanizam, ali i pokrajinska vlada na čijem čelu je Bojan Pajtić, pokrenuli su humani projekat, adaptaciju Centra za rehabilitaciju dece sa posebnim pottebama, internatskog tipa u kome će biti moguće organizovati terapije sa životnjimama. Reč je o jednom prelepom dvorcu Heterlend koji ima veliko dvorište“.
Ovako je glasila najava o velikoj investiciji koju je 2011. godine u ime Bojana Pajtića i bivše pokrajinske vlasti izneo tadašnji pomoćnik predsednika opštine Novi Bečej Tomislav Ratković. Međutim, ono što je na sva usta obećavano i to deci ometenoj u razvoju, ni Pajtić, niti bilo ko iz njegove vlasti nije ostvario – obećanja su se pretvorila u jednu mučnu aferu koja se protegla na čitavu deceniju, a na kraju su, nažalost, najviše ispaštala deca kojoj je objekat i bio namenjen, a da ne govoriimo o milionima koji su protraćeni.
Lov u mutnom
Naime, pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, čiji je predsednik Upravnog odbora bio Bojan Pajtić sklopio je 17. marta 2011. godine sa firmom “Gardi” ugovor o obnovi dvorca “Hertelend”. Obnovljena ustanova trebalo je da služi za smeštaj dece sa posebnim potrebama, a za radove je uzeto preko 150 miliona dinara.
Na osnovu ugovora 404-02/2010 RVII-8, početak radova bio je predviđen za 20. maj 2011. godine, dok je započeti objekat trebalo da se završi u roku od 310 kalendarskih dana. Investitor celog projekta trebalo je da bude opština Bečej, a finasijer, kao što je pomenuto, Fond za kapitalna ulaganja, dok je izvođenje radova povereno firmi “Gardi”.
Prva naznake da se se radi o mutnim rabotama i poslovima, ali i znak za uzbunu bila je veza direktora Fonda za kapitalna ulaganja Momčila Milovića sa pomenutom firmom „Gardi“ od koje je par godina pre projekta „Heterlend“ kupio stan. Drugi je bio nedostatak reakcije nadzornih organa koji nisu obavili svoj deo posla, jer ništa nije urađeno na terenu.
Pajtić se nevešto ograđivao od svega, usledila hapšenja odgovornih
Od 2011. do 2013. godine, lažno je prikazivan obim i količina radova, novac se trošio za lične potrebe i pokrivanje već postojećih dugova koje je “Gardi” doo imao, a u isto vreme investitor, odnosno opština Novi Bečej nije preduzela mere u vidu raskida ugovora, niti su aktivirana sredstva obezbeđenja. Iz tog razloga menice su u trenutku prihvatanja kao sredstva obezbeđenja bile nenaplative. Istovremeno, Pokrajinska vlada je firmi “Gardi” doo u četiri navrata isplatila ukupno 78,9 miliona dinara. U prvoj tranši u maju 46 miliona dinara, u avgustu dodatnih 11,7 miliona, u oktobru 8,2 miliona i u decembru 13 miliona.
Pa ipak, Pajtićeva administracija je do 2015. godine sve držala pod tepihom kada na videlo izlaze saznanja da sve bilo dobro promišljemo kako bi se izvukle pare.
Otprilike u to vreme predsednik Pokrajinske vlade Pajtić se šturo oglasio povodom tog slučaja i nevešto pokušao da svali krivicu na SNS.
– Raspitao sam se o čemu je reč i rekli su mi da izvođač radova kasni u obnovi i da oni žele da za ista sredstva za taj posao završe radove, ali da im ne dozvoljavaju predstavnici lokalne samouprave iz SNS.
Ubrzo je priča prerasla u aferu, da bi se kraju završilo hapšenjima i postupkom pred sudom. Opština Novi Bečej podnela je prijavu protiv izvođača radova zbog nepoštovanja ugovora, a početkom 2015. usledila su hapšenja. Uhapšen je bivši predsednik Opštine Milivoj Vrebalov, direktor izvođača radova, dvoje odgovornih iz tamošnjeg Instituta za bezbednost na radu, zbog sumnje da su zloupotrebama prilikom rekonstrukcije “Heterlenda” pribavili 12,8 miliona dinara imovinske koristi i time oštetili opštinu, a presude za ovu aferu stigle su 2019. godine.
Moralni sunovrat društva
Kako je moguće da se jedan izvorno humano osmišljeni projekat pretvori u svoju suprotnost – način da se niz učesnika finansijski okoristi, a istovremeno deca sa smetnjama u razvoju besramno iskoriste kako bi pojedinci napunili svoje džepove, i prema rečima naših sagovonika u najmanju ruku je neetički.
Petar Branković iz Centra za društvenu stabilnost ističe da je afera “Hetrelend” je samo jedna u moru afera koje su potresle APV u periodu od 2000-2016. godine.
– Ono što me kao čoveka posebno pogodilo jeste da lica koja su odgovorna za ovu aferu nisu marila za decu ometenu u razvoju. To ovoj aferi daje posebnu težinu. Ono što je takođe od značaja i što posebno zabrinjava jeste i visina kazni na koje su odgovorna lica osuđena, jer ovako male kazne mogu da podstreknu na novo činjenje krivičnih dela. Jedina pozitivna stvar jeste da je “Heterlend” konačno završen 2021.godine i to zahvaljujući Pokrajinskoj vladi i stabilnim finansijama koje je Vlada Republike Srbije obezbedila. Pored smeštajnog kapaciteta, danas deca u Bočaru imaju priliku i da koriste novu fiskulturnu salu, što je od posebnog značaja – naglasio je Branković.
Dragan Dobrašinović z Koalocije za nadzor javnih finansija kaže da je slučaj “Heterlenad” veoma kompikovan i degunatnan jer se otimalo od dece ometene u razvoju.
– Slučaj time dodatn dobija n atežini i pocrtava se dodatno problem korupcije. Ovja slučaj nam je pkakzao da postoji donja granica, ona ispod minimuma ljudskosti kada je reč o zlouotrebi javnog novca. Način na koji su pomenuti akteri zloupotrebili ovaj human projekat predstavlja ružnu sliku moralnog sunovrata društva. Dobro j što je z razliku od mnogih afera ova dobil sudski epilog, ali ovakve kazne predstavljaju više ohravbrenje, nego zastrašivanje što bi i trebalo da bde suština kazne – da deluje preventino i odvraćajuće.
Politikolog dr Jelena Vukoičić kaže da smo nažalost svedoci šta su sve ljudi u stanju da urade kako bi se finansijski okoristili, čak i preko leđa bolesne dece.
– Takvim ljudima nie mesto u javnom životu, njima bi karijera trebalo da bude zapečaćena. Prema takvima mora da psotoji osuda javnosti, u njih bukvalno treba upreti prstom, a is to zasžuju i oni koji nisu nepsoredni izvšioci, ali su okretali gavu pravei se da ne vide šta rade i sammim tim im ompgućili lopovluk. Kriviče sankcije, sa druge strane, treba da budu adekvatne, a ne kao su su razbili prozor – navodi ona.
Uigrana Pajtićeva matrica
Glava matrica kako se novac građana izvlačio u vreme skoro decenije vođenja Vlade AP Vojvodine pod palicom Bojana Pajtića sve do 2016. godine bio je preko dva fonda – Fonda za razvoj i kapitalna ulaganja i Fonda za subvencionisanje pogona novih tehnologija. U njihovom radu, prema oceni većine stručnjaka, nije bilo nikakve transpartnosti, a poslovi su bili obavijeni velom tajni.
Modus operandi kod afere “Heterlend” isti je kao i kod drugih afera, sa razlikom da su ovde stradali korisnici, odnosno deca koja su ometena u razvoju. Ukratko, posao dobijaju sumnjive firme bez neophodnih referenci, novac se povlači iz fondova, postavlja se tabla da su radovi otpočeli, funkcioneri Demokratske stranke na čelu sa Pajtićem se slikaju i daju izjave, radova na terenu nema, firma koja je dobila posao izvlači novac, plen se deli između vlasnika i funkcionera DS i na kraju firma odlazi u stečaj, a poverioci ne mogu da se naplate kroz stečajni postupak, jer je dug, mnogo veći od imovine privrednog društva.
Epilog: Tužna priča sa srećnim krajem
U junu 2021. Godine, čitavu deceniju od početka ovog projekta, zamak “Heterlend” u Bočaru, naselju u opštini Novi Bečej, konačno je otvoren i to sa novoizgrađenom fiskulturnom salom. Ovaj prostor sada može da primi do 120 dece u jednoj grupi.
„Za rekonstrukciju, dogradnju postojećih i izgradnju novih objekata u okviru kompleksa dvorca Heterlend Pokrajinska vlada je putem Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, izdvojila 398 miliona dinara“, saopštio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Hronologija slučaja “Heterlend”:
– 2010. UO Fonda za kapitalna ulaganja, odvojio 157 miliona dinara, oko 1,5 miliona evra za rekonstrukciju dvorca
– 2011. Za izvođača radova na tenderu izabrana firma “Gardi” d.o.o. i avansno im uplaćeno 30 odsto ukupne sume – 46 miliona dinara
– 2011. opština Novi Bečej za nadzorni organ odabrala Institut za bezbednost i sigurnost na radu IBS
– 23. maja 2011. godine trebalo je da počnu radovi i da budu gotovi za 310 dana
– Decembra 2011. obustavljeni radovi, a da na samom dvorcu nije urađeno gotovo ništa
– 20. marta 2012. godine na račun firme “Gardi” isplaćen ostatak novca, iako im je dotad na račun leglo više od 82 miliona dinara, a nisu uradili ništa
– Aprila 2013. opština Novi Bečej podnela krivičnu prijavu protiv “Gardija”, a u novembru naredne godine podignuta je tužba i protiv izvođača i protiv nadzornog organa
– 26. januara 2015. po nalogu Tužilaštva privedeni bivši predsednik opštine Novi Bečej i potpredsednik skupštine Vojvodine Milivoje Vrebalov, suvlasnik firme “Gardi” Igor Reba, Zoran Janković i Stojan Subotić iz Instutua za sigurnost i bezbednost
– 3. februara 2015. Milivoje Vrebalov ponovo uhapšen i u pritvoru proveo 30 dana
– Januara 2016. godine Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu protiv ove četvorice podiglo optužnice
– 2019. godine Vrebalov osuđen na godinu dana kućnog zatvora uz primenu elektroznog nadzora. Vrebalovu je izrečena i mera bezbednosti, zabrana obavljanja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 3 godine.
- Igor Reba iz Gardi doo je odgovarao za zloupotrebu položaja službenog lica i falsifikovanja službene isprave i za to delo je osuđen na tri godine
- Zoran Janković i Stojan Subotić su osuđeni na osam, odnosno deset meseci kućnog zatvora.
Sistem spojenih sudova. Pajtićevi fondovi za pljačku građana
Novac građana AP Vojvodine pljačkan je preko nekoliko fondova čiji su idejni tvorci bili Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović. Ostali učesnici bili su samo podizvođači. Fond za kapitalna ulaganja APV, Fond za razvoj APV, Pokrajinski fond za subvencionisanje pogona novih tehnologija u APV su bili poligoni za izvlačenje novca građana Republike Srbije i APV. Karakteristika za rad ovih fondova je ta, da je sve kontrolisao Bojan Pajtić i da su svi poslovali tajnovito, bez neophodne transparentnosti u radu.
