Foto: mbs
Samo tokom tri godine u Srbiji je prodato 52.733 njiva, a cena im je iz godine u godinu sve veća! Istovremeno, obradivog zemljišta, kvalitetnog za poljoprivrednu proizvodnju, sve je manje na čitavoj planeti i biće kritična tačka u budućnosti čovečanstva, upozoravaju agroekonomisti.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene građevinskog, obradivog i industrijskog zemljišta u Srbiji beleže rast.

Kada je reč konkretno o njivama, u periodu od 2019. do 2021. godine RGZ je zabeležio ukupno 52.733 kupoprodaja, od čega je u 2021. godini bilo 17.467 kupoprodaja.

Podaci RGZ-a svedoče i da je najskuplje zemljište uglavnom u Vojvodini, a najjeftinije na jugu Srbije, dok je potražnja sve veća širom zemlje. Za određivanje cene zemljišta najbitniji su lokacija i kvalitet zemlje, ali se posmatraju i pristup određenoj lokaciji i nagib terena. Takođe, na cenu utiču i povećana potražnja usled izgradnje novih puteva i većeg broja zasada.

Foto: grainmart.in/

Da cene poljoprivrednog zemljišta rastu širom Evrope potvrdio je i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Prema njegovim rečima, kako raste cena zemljišta po hektaru, tako raste i visina zakupa.

– Cene zemljišta stalno rastu i kreću se od oko 3.000 do 41.000 evra po hektaru. U skladu sa rastom cene poljoprivrednog zemljišta, naravno, raste i iznos zakupa. U Vojvodini je posebno interesovanje za zakup zemljišta. Svako kao vlasnik može da daje zemljište nekome u zakup, to se ranije zvalo “dati u arendu”, a država to vrši po principu licitacije. Tu postoje pravila poput prava prečeg zakupa, ko ima sisteme za navodnjavanje i slično, po Zakonu o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta – objasnio je Prostran za portal Biznis.rs.

On je podsetio da je 2008. godine najviša cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila 5.000 evra po hektaru, a da je sada isto takvo zemljište dostiglo cenu od oko 50.000 do 120.000 evra po hektaru, za koliko je, kako kaže, prodato kod Bačke Topole.
Takođe je naglasio i da je poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se ono gubi iz više razloga – od izgradnje infrastrukturnih objekata preko zagađivanja, raznih degradacija i slično.

Obradivog zemljišta, kvalitetnog za poljoprivrednu proizvodnju, sve je manje na našoj planeti. Zbog toga će ono biti sve traženije, jer se umnožava broj ljudi, potreba za hranom je sve veća, i biće kritična tačka u budućnosti čovečanstva – ocenio je Prostran.

Prema njegovim rečima, raubovanje zemljišta u Srbiji je najkritičnija tačka davanja zemlje u zakup.

– To znači da propisom nije detaljno uređeno, pa se ide na reč po principu – ja vama dajem zemljište ovog kvaliteta i želim posle isteka roka da mi vratite isti ili bolji kvalitet zemljišta. Međutim, obično se većina tog zemljišta derogira, odnosno raubuje. Takođe, stranci mogu da slobodno uzimaju zemljište u zakup, a i da ga kupuju – istakao je Prostran.

Foto: Pexels

Kako je navedeno u izvešaju Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena obradivih njiva u Srbiji u 2021. godini bila je oko 6.800 evra po hektaru, a kretala se u rasponu od ispod 350 evra do preko 41.000 evra po hektaru, pri čemu je u 93% kupoprodaja cena hektara bila između 900 do 18.000 evra.

Ipak, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Surčinu u naselju Jakovo po ceni od 24,9 evra po kvadratu za parcelu površine 59 ari. To znači da hektar ove oranice staje neverovatnih 249.000 evra!

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u 2021. godini prometovano je u opštini Žitište po ceni od 3,5 miliona evra za 303 hektara.

Statistika pokazuje i da su cene njiva samo tokom 2021. godine porasle za 3% u odnosu na 2020. godinu, dok je promet porastao za 12% u istom periodu.

Takođe, čak 99% oranica kupljeno je u kešu.

– Na pojedinim područjima, se beleži značajniji rast cena ali je to odraz posebnih uticaja (Кoridori Srbije, investiciona ulaganja, i dr.) – navedeno je u izveštaju RGZ o stanju na tržištu nepokretnosti za 2021. godinu.

Kako se može videti u tom dokumentu, oranice u proseku najviše vrede u Južnobačkom okrugu gde se cene kreću od 1.700 do 39.750 evra po hektaru, a gde je srednja vrednost hektara 11.600 evra. Ove cene u stopu prati Sremski okrug gde se hektar kreće od 1.550 do 40.950 evra, ali gde je srednja vrednost njiva 9.800 evra/ha.

Najjeftinije oranice su u južnoj i istočnoj Srbiji gde je srednja cena hektara od 2.000 do 5.700 evra, pri čemu je maksimalna cena hektara od 15.200 evra postignuta u Pčinjskom okrugu.

U Beogradskom regionu hektar obradivog zemljišta se prošle godine prodavao po ceni od 950 do 33.350 evra, pri čemu je srednja vrednost hektara iznosila 7.100 evra.

Naskuplju njivu, čiji je hektar 2020. godine prodat za 100.000 evra kod Bačke Topole, nisu kupili najveći srpski zemljoposednici. Poljoprivredno zemljište u vojvođanskom selu Gunaroš od jednog hektara, 11 ari i 65 kvadrata, kupilo je fizičko lice – Mađar koji živi u Srbiji, preneli su ranije mediji.

Borski okrug. Hektar i do 20.000 evra zbog rudnika

Foto: Beta/RTB BOR GRUPA

Na području Borskog okruga na teritoriji katastarskih opština Bučje, Slatina, Brestovac, Donja bela reka, Кrivelj i Prahovo u periodu od 2019. do 2021. godine zabeležen je značajan broj kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta u rasponu cena od 6.000 do preko 20.000 evra po hektaru. Ovi ugovori nisu uključeni u izračun statističkih parametara ovog okruga jer su realizovani za posebne namene (za potrebe širenja rudnika i hemijske industrije Prahovo), navedeno je u izveštaju RGZ.

kurir.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments