INTERVJU: DRAGAN MARINKOVIĆ MACA- Previše sam hiperaktivan za Novi Sad! Ovde se preko ležećeg policajca prelazi kao da je živ

Popularni glumac, voditelj i režiser Dragan Marinković Maca obradovao je Novosađane svojom hit predstavom “Kabare” i izveo je u novosadskom Ateljeu 212 pred velikim brojem nasmejane publike. Za “NS Uživo”, osim o “Kabareu”, govorio je i o drugoj svojoj autorskoj predstavi. Pored aktuelnih pozorišnih tema, govorio je o daljim planovima.

Novosadska publika imala je priliku da pogleda hit predstavu „Kabare“, koja je mešavina različitih stilova i žanrova. Odakle ideja za jedan takav projekat?

-Kabare čini sastav ekipe „Kardia“ benda. Napravili smo miks šege, šale, komike i najlepših EX YU i folk hitova. Bude tu svega. Ukratko, jedan dobri stari sarajevski dernek. Uglavnom se završi tako što nam raja ne da ići kući. Danas ako nema selfija, kao da je nebitno i gde si bio i šta si radio – tako je i nastao. Kao suprotnost tome.

U Novi Sad ste stigli iz Zagreba. Tamo ste takođe odigrali „Kabare“. Kakvi su utisci?

-Sjajni! Juga je Juga! Jedino što moramo pokazati komad papira zvani „pasoš“ ili „putovnica“. Govorimo manje-više istim jezikom, smejemo se istim vicevima, slušamo istu muziku(glazbu, ne?), tako da, prolazimo lagano svuda.

Po čemu biste izdvojili Novosađane i novosadsku publiku u odnosu na druge gradove u kojima ste nastupali i nastupate?

-U Novom Sadu se osećam kao kod kuće. Živeo sam ovde. Imam sina Fjodora Simeona koji je Novosađanin. Za ovaj grad me vežu divne uspomene, imam sijaset dragih ljudi. Mislio sam da će mi ova novosadska nepodnošljiva lakoća postojanja prijati, da nađem taj neki balans. Ali, ne mogu. Ja sam prebrz i onda me malo koči. Mislim da je Novi Sad odličan kad već napraviš lovu i kad si bumbar, pa dopustiš sebi tu neku laganicu. Previše sam hiperaktivan, pa se osećam nepripadajuće. Dosta mi je kad vidim kako prelaze preko ležećeg policajca, k’o da je živ… (smeh)

Angažovani ste i na televiziji i u pozorištu. Godinama unazad nasmejavate ljude širom Balkana. Kako izgleda Dragan Marinković kada je ljut? Može li on uopšte biti ljut?

-Ne dao ti Bog! Ja sam k’o leptir! Ne volim glupe, ograničene ljude. Ne volim „ne mogu“ i „ne znam“, kao ni bilo koju vrstu negacije. Mislim da se sve može. Izluđuje me i neprofesionalizam, jer ovo je posao u kojem si uvek na granici, treba vagati. O da, znam biti vrlo neprijatan kad sam ljut, ali to samo kad mi se spusti „roletna“ što nije mnogo često…

Šta vam najlakše popravi sumorni dan?

-Terapija je jedino mikrosvet, mikroklima, dragi ljudi. Da privređuješ, radiš, budeš kreativan. Da namestiš sebi da ti prija u životu – sve drugo je manje bitno. Mali krug ljudi sa kojim možeš popiti kafu, porazgovarati, izneti mišljenje, osećati se ugodno – to je sve.

Druga Vaša predstava „Kakava ti je žena takav ti je život“ takođe je pobrala velike simpatije publike. Koliko ima istine u samom naslovu?

-Sjajan komad. Tačan. Stvaran. Inače, moje predstave su žanrovski tragi-komične, jer živimo takve živote. I na kraju krajeva, da li smo tragični u svojoj komičnosti ili komični u svojoj tragičnosti krhko je znanje, nikad se ne zna, ali tu smo. Svaka moja predstava ima naravoučenije, a publika se otvori. Onda ti ostavlja prostora da se igraš sa njom. Publika uvek izađe zamišljena, tada znam da sam nešto uradio. Ova predstava je baš to, stvar direktnosti. Iako smo mi društvo lažnog morala, poenta je reći „Frajeru, sa mnom možeš do pekare. Onoliko koliko mogu dobaciti“. To je ova predstava. Istina.

Kakvi su Vaši planovi do kraja ove godine? Hoće li biti i nekog odmora ili samo radno?

-Odmoriću kad umrem. Radim k’o drakstor. Meni je to i smisao, ja sam radoholičar. Odmor je za mene predstava i publika, dajem energiju, primam energiju. Ali ako pričamo o standardnom odmoru i letovanju, moj izbor je Zanzibar i preporučio bih ga svima. Ljude koje tamo sretnete, videćete koliko malo imaju, a koliko su bogatiji od svih nas. Taj odmor će vas učiniti i pametnijima.

Verovatno na kraju svakog intervjua dobijete isto pitanje, da ispričate vic.

-Pitam i ja njih. Da sam bokser, bi li me pitali da ih nakautiram posle meča. (smeh)

Sanja Kužet