Česnica je okrugli hleb ili kolač, koji je neizostavan deo Božićnog doručka u srpskoj tradiciji.
Na Božić, pre izlaska sunca, domaćica mesi česnicu. Od belog brašna, sa “nenačetom vodom” i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju. Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima. Predanja kažu, da je ranije u Vojvodini bio običaj, dok bi domaćica uz plamen sveće mesila česnicu, ukućani pevali “Roždestvo tvoje…”.
Pripremu prate razna pravila i obredi. Običaj je da se u testo za česnicu stavi novčić, a u zavisnosti od lokalnih običaja i neki drugi sitni predmeti.
Para se ubacuje u trenutku kada se testo već zamesi, pa onda, nakon ubacivanja još malo “domesi”, kako ni domaćica ne bi znala gde je otišao novčić.
Česnica se na početku božićnog ručka okrene tri puta s leva na desno, nakon čega je članovi porodice razlome među sobom. Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba biti posebno srećne ruke u narednoj godini.
Česnica se lomi tako da svako od ukućana uzme deo, a jedan deo se ostavi za “kuću”. Ukoliko niko od prisutnih ne dobije paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za “kuću”, znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.
Zanimljivo je i da se novčić može otkupiti – ukoliko neko nađe paru, a želi da je “proda” nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću, to može da učini u zamenu za nešto oko čega se dogovore. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić.
U nekim sredinama se ranije novčić lepio za plafon uz pomoć malo testa, kako bi ostao u kući i štitio sve ukućane, međutim, to je s vremenom prestalo da se praktikuje iz razumljivih razloga.
Danas najčešće oni koji su bili srećne ruke, čuvaju paru u novčaniku ili negde na sigurnom, kako bi ih uvek pratila sreća.
U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu. Nekada su ih domaćice razvlačile po kući.
Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha. Ponegde su se ko nadev mogli naći i mak, suvo grožđe i sitno voće.
Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredan metalni novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.
Česnica se u nekim krajevima upotrebljavala čak i za gatanje. U Bosni su pravili zaseke na gornjoj površini testa spremnog za pečenje i stavljali u njih semena raznih useva. Što bi se više neki zasek nadigao tokom pečenja, to bi prinos tog useva trebalo da bude obilatiji u narednoj godini.
U Jadru su gatali po žeravicama od badnjaka koje su stavljali na česnicu, namenivši ih pojedinačno raznim vrstama žita i stoke. Verovali su da će biti najviše onoga čija žeravica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela.
Da bi žito obilato rodilo, negde su na česnicu stavljali posudu napinjenu žitom.
espreso/telegraf
Casnica NIJE uvek ogrugli kolac,bozicni kolac je kolac ,cesnica je cesnica ,a kakva i kakvog oblika ce biti je stvar tradicije vaseg kraja.Kod nas u Backoj je cesnica uglavnom sa tankim korama ,orasima i medom u nekim krajevima je ona pogaca.