Foto: Doctors.am
Gostujući u “RTS ordinaciji”, prof. dr Borislav Kamenov govorio je kako izgleda i kako se oseća osoba koja ima narušen imunitet, kao i da li problemi sa varenjem mogu imati veze sa imunitetom, koju hranu treba jesti, ali i koje suplemente nikako ne bi trebalo uzimati na svoju ruku.

Opšte je poznato kako je zimi teže sačuvati se od prehlada i raznih infekcija. Zimi se jede jača hrana, zimi se ljudi uglavnom manje kreću.Ali, šta se može učiniti da se stanje imuniteta popravi u vreme hladnih dana? Na pet ključnih pitanja o tome, u RTS ordinaciji,
govorio je profesor doktor Borislav Kamenov, imunolog i pedijatar.

Kako izgleda i kako se oseća čovek koji ima narušen imunitet 

“On je najčešće umoran, često ne može da uzme dah, često se posumnja da

ima srčani problem, pa ga gledaju kardiolozi, pulmolozi, a on, defakto, ima manjak kiseonika. Taj manjak kiseonika je osnova svih poremećaja, da ne kažem svih bolesti koje u organizmu nastaju”, naveo je profesor Kemenov.

Kakva je boja kože osobi kojoj je narušen imunitet?

“Bled je i ima podočnjake, to je zbog krvnih sudova. Ima obložen jezik, beli jezik, ima crvene dlanove i vrhove prstiju. To govori o tome da krv malo teže prolazi kroz njegove krvne sudove.  Jagodice budu crvene, problem je sa krvnim ćelijama koji se slepe i koje ne mogu da prođu.Onda se krvni sudovi prošire i zato su crvene jagodice prstiju. Obično
takve osobe imaju hladne ruke i hladna stopala”, napomenuo je imunolog.

“Hipokrat je rekao svojevremeno da sve bolesti počinju iz creva. Možda se hrana nedovoljno vari, možda nema adekvatne enzime. Kada se hrana nedovoljno vari onda se ona često resorbuje nesvarena”, dodao je doktor.

Profesor Kamenov je istakao da je najbolji pokazatelj u kakvom su stanju naša creva broj stolica (jedna do dve dnevno), kao i da li su stolice retke ili imamo zatvor.  Zadržavanje stolice vodi ka resorpciji (ponovnom upijanju) toksina u organizam i izazivanju mnogih bolesti. Nadimanje i gasovi su takođe pokazatelji da li nam neka hrana smeta
ili ne.

Kome je imunitet osetljiviji zimi? 

“Kome smeta hladno? Onima koji imaju problem sa krvnim sudovima. Ne moraju da budu kardiovaskularni pacijenti, imam puno pacijenata kojima su hladne ruke, oni odu i urade kontrastno snimanje i nema ništa, a zašto nema ništa? Zato što nisu krvni sudovi suženi nego se ćelije lepe”, naveo je imunolog dr Kamenov.

Kako hladnoća utiče na imunitet?

“Oni koji su zdravi, njima zima uopšte ne smeta. Deci zima ništa ne smeta. Ako trče i ako se igraju, dovoljno toplote proizvode da se zaštite”, rekao je profesor Kamenov i osvrnuo se na problem zagađenja vazduha koji ozbiljno može narušiti iminitet.

“Zagađenost vazduha je isto što i zagađenost hrane. Samo što je sistem u crevima mnogo moćniji da se izbori sa toksinima nego što je to u respiratornom sistemu. Prema tome, aero zagađenje je jednako štetno, možda čak i štetnije, nego kad je u pitanju loša hrana. Možemo da se sklonimo, možemo da se povučemo, možemo i masku da stavimo, ali, ako je veliko aero zagađenje, tu teško može da se pobegne. Posledice su hronične bolesti, hronična obstruktivna plućna bolest”, rekao je profesor.

Da li vitamini mogu pomoći kod aero zagađenja?

“Bila bi prevara da kažem da uzmete selen ili cink i da će to da vas zaštiti od aero zagađenja, to će da pomogne. I vitamin De će da pomogne, kao i sve stvari koje su bitne za detoksikaciju preko creva, preko pluća ili  na bilo koji drugi način”, naveo je profesor Kamenov i dodao: “Neko ko se truje hranom, dok ne izbaci hranu ne može da se izleči.”

Koju hranu treba izbegavati tokom zime, a koju koristiti?

“Kiseli kupus je odličan. Neću da kažem da ajvar nije dobar, ali je sveža paprika bolja. Paprika ima sedam puta više vitamina Ce nego što ima limun, ali to važi samo za svežu papriku. Kako su bake ostavljale turšiju, to je isto zdravo kao kiseli kupus”, kaže profesor Kamenov.

Dodaje da meso može da se jede, i slaninica, samo da se ne pretera. Između svinjetine, jagnjetine i piletine, odlučio za jagnjetinu.

„Jagnjetina ima manje štetnih efekata za organiizam, ali, nisam protivnik ni da se svinjetina uzme ponekad. Sva mesa mogu da se koriste samo da se ne preteruje. Čorbe su pravi izbor i za leto i za zimu. Pored toga što svi imaju problem sa iminitetom, ne svi, oko 90 odsto. Pored toga što jedan veliki broj ima problem sa kalijumom u ćelijama, pa im se ćelije lepe. Često nemaju nekih vitamina kao što je i vitamin De, nedostatak kolagena je vrlo važan za stanje zdravlja. Za one kojima su hladne ruke i noge, njima su krvni sudovi prilično sa manjkom kolagena, manje su elastični.”, naveo je profesor Kamenov.

Savet: Koske treba skuvati da izađe kolagen iz kostiju. Neophodno je da toplota oslobodi kolagen zbog čega je potrebno dugo kuvati kosti.

Prof. dr Kamenov se osvrnuo na upotrebu mleka u ishrani navodeći da su kozje i ovčje mleko bolji izbor nego kravlje mleko. Razlog za to je kazein koji je prisutan u kravljem mleku.

“Buter ima isto kazein u sebi, ako ne podnostite mleko ne smete ni buter da koristite. Šta možete? Buter stavite u šerpu, skuvate ga, sve što izađe belo pokupite. Kad prestane da izlazi vi ga ohladite, to se zove maslo ili Gi buter koji može da se kupi gotov. Svi koji ne podnose mleko mogu to da koriste”, objasnio je dr Kamenov.

Koje suplemente treba uzimati dok je hladno? 

“De vitamin je vrlo važan, da kažemo najvažniji, ali su svi drugi važni. Ne možemo da kažemo da ako je neki deficit da on nije važan. Najtačnije je da se sve to odredi iz krvi ili kvantnom dijagnostikom, onda vidite kome šta fali. Šta mu fali to mu dodate, šta mu ne fali ne dodate mu. Ti koji se truju (lošom ishranom) oni troše vitamin De,troše i ostale vitamine. Mi to možemo drastično da smanjimo kad prekinemo trovanje. Dok se trujemo ne pomaže ništa, treba mnogo i to mnogo nije dovoljno”, naglasio je profesor Kamenov.

Da li su opasni “imuno” vitamini?

“Vitamini na kojima piše “imuno” neće da naprave štetu, ali, ima nešto drugo što može da napravi štetu. A to su oni koji aktiviraju imunski sistem, oni sadrže glukane i beta glukane. Oni aktiviraju imunski sistem, umesto da ga smirimo, mi ga aktiviramo”, zaključio je profesor Kamenov za “RTS ordinaciju” i dodao da se ovakvi preparati koriste isključivo uz konsultaciju sa stručnjakom. Podsetio je i da je konzumiranje probiotika poželjno tokom zime i leta, a da oni svoj najveći efekat postižu kod osoba koje se loše hrane.

rts.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments