Foto: Ilustracija

Kamenička ada, nekada ostrvo, a sada poluostrvo u nebranjenom delu Dunava kod Novog Sada, koje oivičava dunavac Šodroš, poslednjih meseci izašla je iz višedecenijske senke kroz burnu raspravu o Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2030. godine.

Nekada poznata kao dobar ribolovni teren od čarde „Mačak” do špica kod Ribarskog ostrva, a ujedno i po nudističkoj plaži, Kamenička ada ovih dana izgleda kao vikend naselje, u kojem se intenzivno gradi, nasipa šut i zemlja i seče okolna šuma.

Kamenička ada, maj mesec 2022. godine (bespravno izgrađeni objekti); foto: JP “Urbanizam”

Visok nivo urbanizacije i izgrađenosti

Ovaj scenario „razvoja” šuma u forlandu ili suvom koritu Dunava, koje ovaj plavi, a sada bi se to moglo reći i u prošlom vremenu, u redovnim intervalima od pet-šest godina, na novosadskom delu obale nije neka novost. Ribarsko naselje Kamenjar, koje se nalazi tik uzvodno od Kameničke ade, zamišljeno kao skup sojenica u šumi, sada je već doseglo visok nivo urbanizacije i izgrađenosti, a to se desilo i sa Dunavcem u Petrovaradinu.

Doduše, ta naselja nastala su mnogo ranije, Kamenjar pre pedesetak godina, ali im je svima zajedničko da su umesto drveća na tim mestima nicale kuće i ograde. Tako je i na Kameničkoj adi – obala Dunava, skoro celom dužinom, iako u koritu ove reke, iako javno dobro, praktično nedostupna za bilo koga ko nije omeđio svoj plac, koji izlazi na reku. Jedino što još nije preprečeno, jeste put koji vodi celom dužinom ade.

Šume prezrele, stabla opasnost

Marinković  dodaje da su i na Kameničkoj adi i na Ribarskom ostrvu šume prezerele i da stabla predstavljaju opasnost, ne samo po nelegalne vikendice, već i po ljude, pa oni intervenišu po potrebi kako bi sprečili povrede ili smrtne slučajeve.

– Ovaj problem traje nekoliko desetina godina. Komplikovani su imovinsko-pravni odnosi, ništa od toga ne može da se legalizuje, a nama ljudi dolaze sa kupoprodajnim ugovorima za te parcele. Mi im kažemo da su kupili maglu – ističe Marinković.

Zaštita prirode: Novi Generalni urbanistički plan predviđa mnogo više zelenila

Isparcelisan određen broj placeva

Oni koji prate situaciju na Dunavu, znaju da je u jednom trenutku, pre desetak i više godina, ako ne i više, preduzeće „Vojvodinašume”, koje je bilo korisnik ovog područja u vlasništvu države, ispracelisalo određen borj placeva i raspisalo konkurs za njihov zakup koji se plaćao godišnje. Bilo je tu još nekih uslova, kao što su odsustvo ograda, montažni objekti od prirodnih materijala i slično, ali sudeći po današnjem izgledu, ti uslovi su ostali samo na papiru.

Marinković: Situacija na terenu kompleksna

Tragom atuelnih dešavanja, odgovore smo potražili u JP „Vojvodinašume”, odnosno kod izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj Marka Marinkovića, koji kaže da je situacija na terenu kompleksna.

– Planovima višeg reda Kamenička ada postala je gradsko građevinsko zemljište i do njenog privođenja nameni, mi, kao prethodni korisnik, gazdujemo tim područjem pod šumom. Očekujemo uskoro da nam „Koridori Srbije” daju preciznu trasu budućeg mosta do Sremske Kamenice i da definišu prostor na Adi koji moramo da očistimo – kaže Marinković.

Naime, preko samog kraja Ade, odnosno špica, prelaziće deo konstrukcije novog mosta u produžetku Bulevara Evrope.

– Što se tiče placeva i objekata izgrađenih na Kameničkoj adi, većina, zapravo više od 90 odsto, nije legalno izgrađeno. Neki su podignurni na osnovu zahteva od pre mnogo godina, a sada ljudi dolaze, zauzimaju placeve. Naši čuvari su u opasnosti, a mi smo u komunikaciji s nadležnim organima kako bismo našli rešenje – navodi Marinković.

Kamenička ada, maj 2022. godine, nelegalni objekti; foto: JP “Urbanizam”

Po njegovim rečima „Vojvodinašume” su alarmirale nadležne inspekcije, pokrenute su i neke krivične prijave, a za rešenje ove situacije neophodna je saradnja sa Gradom Novim Sadom.

– Niko od vlasnika tih vikendica već više od 10 godina ne plaća zakup, niti smo izdali bilo kakvu saglasnost. Mi smo zauzeli stav da su oni tamo nelegalno, te naši pravnici smatraju da bismo bilo kakvom naplatom zauzeća ili zakupa pružili vid legalnosti, što ne želimo – poručuje Marinković.

Kako kaže, „Vojvodinašume” su spremne da pomognu da se Kamenička ada privede nameni koju joj je namenio GUP, odnosno da bude rekretaivna zona, sa park-šumom i zaštićenim područjem.

– Nije realno da mi gazdujemo šumama u reonu grada. Mi ćemo biti partneri Novom Sadu u operativnom sprovođenju GUP-a – zaključuje izvršni direktor „Vojvodinašuma” Marko Marinković.

Kamenička ada, maj 2022. godine, nelegalni objekti; foto: JP “Urbanizam”

Miladinović: Grad će finasirati taj nasip

A GUP predviđa, između ostalog da se na Kameničkoj adi formira park od 55 hektara. Takođe, ona više neće biti u forlandu Dunava, već će se naći iza prve linije odbrane od poplava, to jest, biće izgrađen nasip koji bi trebalo da je brani od hiljadugodišnjih voda ove reke. Svojevremeno je direktor novosadskog „Urbanizma” Dušan Miladinović izjavio za naš list da će grad finansirati taj nasip.

– To upošte ne mora da bude neka direktna finansijska dobit. Na javnim površinama se ne zarađuje, ali mogu da ih koriste svi, a ne samo neki koji misle da su zaslužili da uzrupiraju javnu površinu, pa su veliki protivnici izmena GUP-a, jer znaju da nelegalnih objekata na Kameničkoj adi više neće biti – pojasnio je Miladinović.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

O situaciji na samoj Adi, on je tada rekao da se to zemljšite vodi kao gradsko građevinsko područje, osim u jednom delu gde je šuma. Ovim područjem gazduju i „Vojvodinašume” i „Vode Vojvodine”, a Miladinović je napomenuo da ne zna ko je i kako izdavao dozvole za objekte koji su podignuti na Kameničkoj adi.

– Znam šta su planski dokumenti. Vi za privremeni objekat morate da dobijete dozvolu, a svi preko te privremenosti hoće da dobiju ozakonjenje. Mi kao „Urbanizam” se ne slažemo s tim. Naša ideja je da tih nelegalnih objekata nema, da tu bude zaista jedna velika parkovska površina, sa biciklističkim i pešačkim stazama. Da se uredi ta veslačka staza na Šodrošu. Stalno se poteže pitanje kako će grad i građani da ulože svoja sredstva samo zbog nekog veslačkog i kajakaškog kluba. Moje pitanje je bilo koliko građani godišnje koriste fudbalski stadion?  Za razliku od stadiona, ova veslačka staza će se koristiti veći deo godine i to ne samo veslači, već svi građani. Tu će biti i nova plaža, daleko sigurnija od Štranda, koji je već sada mali za Novi Sad – ukazao je tom prilikom Dušan Miladinović.

Foto: nsuzivo.rs

Zaštićeno stanište

Novi GUP na ovoj adi utvrđuje još jednu novinu – stanište zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja sa oznakom NSA22a „Kamenjarska ada”, u čijem sastavu se nalaze higrofilne šume i žbunje, močvare i ritovi. U ovoj vrtsi zaštićenog staništa, zabranjeno je, mada se na Kameničkoj adi to već dešava, menjanje morfološke i hidrološke osobine staništa, odlaganje otpada i opasnih materija, unošenje invazivnih vrsta biljaka i životinja. Promena sastava i strukture vegetacije moguća je na rubnim delovima staništa, koje se, po GUP-u, proteže sredinom Kamenička ade i njenim delovima uz sam Dunav. Takođe, duž rubova moguća je izgradnja i pešačkih i reekreativnih staza. Između ostalog, nije dozvoljena promena namene površina pod vegetacijom u prirodnom stanju i čista seča šume i vegetacije.

Voda će u uređenom jezeru biti čistija, s manjim oscilacijama vodostaja

On je ponovio da će voda u ovako uređenom jezeru biti čistija, s malim oscilacijama vodostaja, biće poribljena i biće omogućeno pecanje, a regulisaće i podzemne vode u zaleđu.

– Ne postoji procena koliko bi to moglo da košta grad. Dve hidrološke studije koje smo naručili, dale su skoro iste rezultate. Pokazale su da ova ideja nema štetnog uticaja, a pozitivno deluje na stanje podzemnih voda. Sve dalje što se bude  radilo planovima nižeg reda, zahtevaće dodatne studije i analize. Tako da, kad se bude svelo na samo projektovanja tu će sigurno biti  dodatnih uslova i od „Voda Vojvodine” i od pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. Onda će se raditi i ekonomska analiza, ona u ovom slučaju nije za GUP – zaključio je Dušan Miladinović.

dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments