Piše: Petar Đurđev, istoričar, Centar za društvenu stabilnost

Kada su Brozovi politički komesari stigli u Novi Sad 1944. godine započeo je period oštre klasne borbe i političkog terora. Posle gotovo četvorogodišnje strašne okupacije usledio je period kršenja osnovnih ljudskih prava oličen kroz prinudni otkup i brojna hapšenja i zatvaranja političkih protivnika. Koliko su ta vremena bila strašna najbolje svedoče masovne grobnice u Rajinoj šumi.

Omiljene parole tadašnjih komunističkih agitatora, pored obećanja o boljoj budućnosti, bile su teze kako ništa pre njih nije valjalo. Kralj Aleksandar je proglašavan za fašistu, hrišćanske zajednice su stavljane na stub srama i ivicu egzistencije i sve što je pre komunista postojalo proglašavano je ništavnim, retrogradnim i najgorim.

Kada su stasale nove generacije odrasle u blagodatima socijalističkog samoupravljanja oštar verbalni diskurs prema svim političkim protivnicima ostao je isti, bez obzira da li su u pitanju bili „imperijalisti“ sa zapada, „tvrdi komunisti“ sa istoka ili „nacionalisti“ u državi. Slobodno se može reći da je aparat Titove Jugoslavije vešto usmeravao zrak mržnje prema dnevnim potrebama politike. Uostalom, Marks i Leljin su voleli da pišu ko će sve otići na đubrište istorije i koji su sve narodi dostojni mržnje i prezira. Zahvaljajući tim tezama na desetine miliona ljudi u bivšem SSSR-u su izgubili živote a tačan broj stradalih i zatvaranih širom Istočne Evrope i danas je teško utvrditi. Zato nas i ne čudi da je danas glavni lučonoša primene ovih teza u svakodnevnom  političkom nastupu bivši profesor marksizma, koji se u periodu tranzicije presvukao u profesora sociologije pa na kraju postao čak i direktor Zavoda za izgradnju grada.

Zašto nam je bitan za ovu priču ovoliko široki uvod? Naše društvo nikada nije prošlo kroz temeljan proces detitoizacije, tako su recidivi verbalnog nasilja i danas prisutni u nekim partijama kao osnovni vid komunikacije sa javnošću i borbe protiv političkih protivnika

Po tom principu lako se targetiraju politički protivnici ili članovi njihovih porodica sa ciljem da postanu dehumanizovane ličnosti prema kojima je svaki akt agresije ne samo dozvoljen već i dobrodošao.

U skorašnjim nastupima opozicionih medija, današnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je proglašen najgorim u istoriji. Teza bez utemeljenja i potvrde ali sa jasnim ciljem diskretitacije bez argumenata. Kako to naš narod ume da kaže, lupili i ostali živi. Da ne ulazimo u činjenicu da je Miloš Vučević po treći put pobedio na slobodnim izborima,  moramo videti kojom metodom su nosioci ove trvdnje zaključili da je Vučević gori od bilo kojeg prethodnika još od 2. januara 1789. godine kada se prvi put u zapisnicima sa sednica gradskih vlasti pojavljuje titula gradonačelnika.


Stara latinska poslovica kaže De mortuis nihil nisi bonum, ali ovde je bitno da se prisetimo nekih čelnih ljudi Novog Sada iz prošlosti čija dostignuća mogu da nam pomognu da ozbiljnije vrednujemo učinak današnjeg gradonačelnika


Ne tako davno, Novi Sad je potresala afera Furfurol. Međunarodni mešetari uspeli su da obmanu tada prvog čoveka grada da će u Novi Sad doneti tehnologiju koja će omogućiti da se od šapurika dobija supstanca zvana “furfurol”. Smatralo se da je procenu prvog čoveka grada pomračila zanosna italijanka Santinom Rigoli i obećanja o velikim provizijama. Posao je propao, prvi čovek grada je smenjen a fabrika je posle duge afere srušena.

Danas naspram tog vremena vidimo drugačiju situaciju. Gradonačelnika Vučevića ne možemo da vidimo u provodu u Italiji ali zato u Novi Sad jedna za drugom stižu moderne fabrike sa najsavremenijom tehnologijom: Kontinental, Nidek,  Beri Kalebo, Delfaj, Lir i druge…. Možda činjenica da je za vreme mandata Miloša Vučević, Novi Sad prošao kroz snažan proces reindustrijalizacije nakon perioda pljačkaške privatizacije ga čini najgorim u istoriji? Možda posebnu težinu ove optužbe pruža činjenica da su ljudi koji napadaju Vučevića upravo bili oni koji su posle 5. oktobra u crno zavili novosadsku privredu  zbog čega su desetine hiljada ljudi ostale bez posla?

Brojne afere pratile su i dalje prate Borislava Novakovića.

PAMETNOM DOSTA, ALI OČIGLEDNO NEKIMA JE BOLJI MIKLOŠ NAĐ OD VUČEVIĆA

A možda je po njihovom  aršinu bio bolji gradonačelnik dr Mikloš Nađ? Za vreme njegovog mandata, tokom Drugog svetskog rata, brojni naši sugrađani su bili proterani iz grada, opljačkani i ubijani samo zbog toga što su bili „pogrešne“ nacionalnosti ili vere. Možda dometi ovog gradonačelnika i činjenica da je gotovo celokupna industrija grada bila pokradena nadvisuju sve ono što je Miloš Vučević, tri puta birani gradonačelnik, po slobodno iskazanoj narodnoj volji, učinio do sada. Teza o najgorem gradonačelniku u istoriji vređa direktno zdrav razum, zamračuje sećanja na Holokaust i Pogrom-Raciju iz 1942. godine što samo po sebi predstavlja anti-civilizacijski gest. Možda upravo kreatorima ove politike smeta posvećenost gradonačelnika Vučevića prema kulturi sećanja?  Za razliku od vremena kada su oni bili na vlasti kada je obležavanje sećanja Pogroma-Racije dovedeno na ivicu skandala, za vreme mandata Miloša Vučevića podignute su ploče koje sećaju naše sugrađane i posetioce na najmračniji period u novosadskoj istoriji. Pametnom dosta, ali očigledno nekima je i Mikloš Nađ bolji od Miloša Vučevića.

Novi Sad je grad sa dinamičnom istorijom i kvartovi ovog grada pamte i događaje pre 1941. godine.

Da li je možda bolji gradonačelnik bio Bela Profuma, čovek koji je lično zaštitio svoje sugrađane od pokolja tokom ratnog perioda 1914 -1918. godine ali za čijeg mandata je grad nemilosrno pljačkan do te mere da su se i crkvena zvona skidala i predavala austrougarskog vojsci. Ili je možda bio bolji Jožef Šimič za čijeg mandata je broj stanovnika pao na sedam hiljada. Oni koji nešto znaju, sećaju se da je tada protivpravno otimana imovina proteranih Novosađana nakon devastirajućeg bombardovanja grada 1849. godine? Danas i pored tendencija opadanja broja stanovnika u čitavoj Evropi svedoci smo da se broj Novosađana konstantno uvećava, što najbolje govori šta ljudi misle o kvalitetu života u gradu kojim Miloš Vučević upravlja već devet godina. Kada uporedimo domete dvojice pomenutih gradonačelnika, stvarno čovek mora da se zapita po čemu su to oni bili bolji i zbog čega Vučević, tri puta birani gradonačelnik, po slobodno iskazanoj narodnoj volji, treba da bude najgori u njegovoj istoriji?

Gradonačelniik koji je jedini u Srbiji osvojio treći uzastopni mandat

Danas i pored tendencija opadanja broja stanovnika u čitavoj Evropi svedoci smo da se broj Novosađana konstantno uvećava, što najbolje govori šta ljudi misle o kvalitetu života u gradu kojim Miloš Vučević upravlja već devet godina.

Naravno iza svega stoji orgomna politička ambicija nedostojnih ljudi koji pokušavaju da se bave ozbiljnim poslom državne uprave. Njihovo neznanje nas  je sve skupo koštalo posle 5. oktobra 2000. godine kada su naša država, privreda i grad pali na kolena. Zato nas i ne čudi da upravo od takvih pojedinaca, dolaze ovakve sramne optužbe koje vređaju ljudsku inteligenciju i dostojanstvo. Zbog toga smo uvereni i znamo da će i na sledećim izborima Novi Sad dati ogromnu podršku Milošu Vučeviću i Srpskoj naprednoj stranci.

 

 

 

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Сремац
17/11/2021 09:03

Петре, Петре ниси ли се мало заиграо са овом темом?