FOTO: THINKSTOCK

U nekim porodicama se dešava da se rađaju samo dečaci, ne u jednoj, nego u nekoliko generacija, dok se u drugim rađaju isključivo devojčice. Da li to znači da su neke porodice „specijalizovane“ samo za rađanje dece jednog pola? Neki naučnici smatraju da to da li ćemo imati sina ili ćerku nasleđujemo od oca, iako još niko nije ustanovio koji je gen odgovoran za to, dok drugi tvrde da su za to odgovorne nasledne odlike koje mogu da doprinesu evolucionoj prednosti jednog pola, piše CNN.

Brojne studije bavile su se istraživanjem da li visoki roditelji češće dobijaju dečake, dok oni lepši imaju ćerke, iako su ove teorije naišle na brojne kritike.

Još jedna od hipoteza u vezi sa ovim pitanjem jeste da su za to odgovorni hormoni roditelja u trenutku začeća.

Međutim, rezultati nove studije, koja je obuhvatila celu populaciju Švedske od 1932. godine, ukazuju na to da je pol potomaka stvar puke sreće.

– Otkrili smo da ljudi nemaju urođenu tendenciju da imaju decu jednog ili drugog pola – pol potomaka je u suštini nasumična stvar. Ako imate mnogo dečaka ili mnogo devojčica u porodici, to je samo slučajnost – kaže doktor Brendan Zeič sa Univerziteta u Kvinslendu i vodeći autor studije.

Koristeći informacije iz matične knjige rođenih u Švedskoj, istraživači su upoređivali da li braća i sestre imaju tendenciju da dobijaju decu istog pola. Njihova statistička analiza isključila je mogućnost da određene karakteristike roditelja utiču na to da li će oni dobiti dečaka ili devojčicu.

– Kako rođena braća ili rođene sestre dele 50 odsto svog genetskog materijala, da postoji genetska predispozicija koja određuje pol potomaka, ona bi se potvrdila tako što bi i njihovi potomci bili istog pola. Međutim, rođena braća i rođene sestre nisu dobijali decu istog pola – to što jedno od njih ima devojčicu nije povećavalo verovatnoću da će i drugo dobiti žensko dete – objašnjava Zeič.

On tvrdi da velika baza podataka – 4,7 miliona rođenih – govori u prilog preciznosti i tačnosti onoga što su utvrdili i objašnjava da su druga istraživanja ove vrste obuhvatala manji broj ljudi, pa su zaključci bili drugačiji i usmeravali su u pogrešnom pravcu.

Na primer, studija iz 2008. godine, koja je obuhvatila 927 porodičnih stabala (556.387 ljudi) vratila se do 1600. godine. Prema tvrdnjama ovih istraživača, ukoliko je muškarac imao više sinova nego ćerki, i njegovi sinovi su češće dobijali mušku decu. Ista studija iznosi hipotezu da je za to odgovoran neotkriveni gen koji određuje da li će u spermi muškarca da bude više X ili Y hromozoma, što utiče na pol njegove dece. Dečaci imaju X i Y horomozom, dok devojčice imaju dva Y hromozoma.

Drugi istraživači ustanovili su da klimatske promene mogu da utiču na to da li će se rađati više dečaka ili devojčica, tvrdeći da se više muškaraca rađa na mestima gde su temperature visoke, dok treći smatraju da velika glad, kao ona koja je zadesila Kinu tokom Velikog skoka napred, može da dovede do toga da žene češće rađaju devojčice.

– Ne možemo isključiti mogućnost da ekstremni događaji u životnoj sredini, kao što su nedostatak hrane i klimatske promene, mogu da utiču na pojačano rađanje dece određenog pola, ali ono što možemo sa sigurnošću da kažemo jeste da promene u životnoj sredini nisu u tom smislu uticale na one koji su rođeni u Švedskoj od 1932. do danas – zaključuje Zeič.

telegraf.rs

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Eni
18/04/2022 00:32

Btw, devojcice imaju XX