Istaknuto (ARHIVA)

LEGENDE INDUSTRIJE: Najjednostavniji automobili svih vremena

26.11.2020.
16:56

Ako je lepota u jednostavnosti, onda je nova Mercedesova S klasa prilično rogobatan automobil, zar ne?

Autor: Stefan Koprivica

Trend implementacije tehnoloških inovacija u automobilskoj industriji prevazišao je meru ukusa mnogih generacija, koje se sa nostalgijom prisećaju vremena kada su prosti automobili krstarili ulicama. Romantična fuzija vozača i njegovog četvorotočkaša je osećaj koji mlađe generacije neće iskusiti za upravljačem savremenih vozila.

Aktuelna filozofija “Od viška glava ne boli” u mnogome se razlikuje od pristupa tržištu koji su proizvođači imali pre nekoliko decenija.
Posledice Drugog svetskog rata bile su katastrofalne. Pred velikanima automobilske industrije našao se težak zadatak. Bilo je neophondno motorizovati čitave nacije u nadi da će vredne radničke klase obnoviti uništene ekonomije. Upravo u tom periodu nastaju mnoge legende automobilizma, modeli vozila koji će pokrenuti Evropu.
Kako bi bili dostupni iscrpljenim budžetima širokih masa, automobili su konstruisani krajnje jednostavno poštujući potražnju za praktičnim i jeftinim, porodičnim vozilom.

Veličajući vremena kada je manje bilo više, predstavljamo vam neke od najjednostavnijih automobila svih vremena.

Citroen 2CV (1948)

Francuski Citroen uložio je velike napore da osmisli 2CV. Njihov pristup konstruisanju ovog modela najbolje je predstavljen u rečima prvog čoveka kompanije koji je smatrao da 2CV mora zameniti bicikl, motocikl i zaprežna kola.

2CV predstavljen je 1948. godine. Prvi primerci imali su benzinski motor sa 9 konjskih snaga. Platneni krov prostirao se od okvira šoferšajbne sve do zadnjeg branika. Tadašnji zakon Francuske nalagao je da vozač mora rukom da signalizira pravac u kom se kreće, a deljivi bočni prozori bili su jeftiniji za proizvodnju od žmigavaca. Iako je 2CV u kasnijim godinama dobio žmigavce, karakteristični porozori ostali su deo njegovog šarma sve do 1990. godine.

Messerschmitt Kabinenroller (1953)

Modeli KR175 i KR200 (na fotografiji) nudili su mesta za dvoje odraslih ljudi, krov od pleksiglasa i tri točka. Pogonio ih je dvotaktni motor sa jednim cilindrom i vazdušnim hlađenjem. U pojedinim primercima gas se dozirao povlačenjem ručice kormana, identično kao na motorciklu. Proizvodnja ovih automobila okončana je 1964. godine kada se Messerschmitt vratio svojim prvobitnim delatnostima.

BMW Isetta (1955)

Iako je ovaj automobil razvila italijanska firma ISO, BMW je taj koji je doradio inicijalno vozilo stvarajući model Isetta kakav mi poznajemo. Nemačka kompanija zadržala je generalni dizajn vozila, kao i karakteristična vrata na nosu automobila.

Najveću razliku činio je motor sa 12 konjskih snaga, koji je pozajmljen iz jednog od bavarskih motocikala. Manja kozmetička dorada ogledala se u izmeštanju farova, koje su Nemci postavili nešto više u odnosu na njihovu prvobitnu poziciju.

Kao i slični automobili, Isetta je brisala granicu između motocikala i automobila. U Britaniji je ovaj model kupcima nuđen sa samo tri točka, kako bi vozači plaćali manje poreze.

Fiat 500 (1957)

Fiat je razvio model 500 u želji da popuni tržišnu rupu nastalu između mopeda i porodičnih automobila. Novi model bio je naslednik Topolina, jeftinog narodnog automobila, malih dimenzija i jednostavne konstrukcije. Masa vozila i troškovi proizvodnje igrali su presudne uloge u stvaranju italijanskog Fiće, a pošto je prednji pogon dodatno komplikovao ideju o jednostavnom, jeftinom četvorotočkašu, rodila se zamisao da motor bude smešten iza putnika. Na taj način izbegnuti su suvišni delovi i ostvarena je impresivna ušteda u masi, ali i u troškovima. Ispod haube svoje mesto je pronašao motor sa dva cilindra, vazdušnim hlađenjem i 13 KS.

Fiat 500 presto je da se proizvodi 1975. godine. Njega je nasledio model 126, nama poznatiji kao Peglica ili Poljski Fiat, koji se upravo u Poljskoj proizvodio sve do 2000. godine.

Austin 7/Morris Mini-Minor (1959)

Postoji li ljubitelj automobila koji nije pustio suzu kada je okončana proizvodnja originalnog Minija? Britanska legenda pokrenula je ostrvo i upisala se u istoriju automobilske industrije kao jedna od ikona ere narodnih automobila.
Veliku popularnost Mini duguje svojim malim dimenzijama i točkovima koji su postavljeni gotovo u same ćoškove karoserije, što je Mini činilo vrlo stabilnim i upravljivim automobilom. Iz ovih razloga vozači neretko porede vožnju Minija sa vožnjom kartinga.

Mali Britanac imao je iste ciljeve kao italijanski 500. Cena proizvodnje i ušteda na masi bile su od velikog značaja. Zato ne treba da vas iznenadi jedna od Minijevih prepoznatljivih karakteristika – centralno postavljen brzinomer. Pozicionirajući cajger na sredinu table, eliminisana je potreba za proizvodnjom različitih delova između modela sa desnim volanom za matično tržište i onih koji su namenjeni za izvoz. Proizvodnja ovog modela okončana je na početku novog milenijuma 2000. godine.

Renault 4 (1961)

Iako mnogi misle da je ovaj model napravljen kao odgovor na 2CV, ova dva automobila su dizajnirana u skladu sa potpuno različitim smernicama. Dok je Citroen imao zadatak da zameni primitivnije vidove transporta, Četvorka je trebalo da bude automobilski ekvivalent paru farmerica, jeftina, svestrana i pre svega izdržljiva.

Renault 4 nudio je kupcima veliki prtljažni prostor sa kockastim, pristupačnim otvorom u kombinaciji sa zadnjom kljupom koja je mogla da se obori. Činio je to mnogo pre nego su konkurenti uvideli koliko je ta kombinacija važna za praktičnost vozila. Četvorka je imala prednji pogon, za razliku od mnogih modela drugih proizvođača u njegovoj klasi. Pojedini primerci posedovali su pogon na sva četiri točka, a radio ih je Sinpar. Prednji bočni prozori imali su klizeći sistem otvaranja.
Najprepoznatljivija karakteristika ovog modela bila je visoko postavljena ručica menjača neobičnog oblika, zbog koje je ovaj sistem poneo naziv “kišobran”. Takvo maštovito rešenje bilo je deo plana da se ostvare minimalni troškovi proizvodnje.
Četvorka je prestala da silazi sa proizvodnih traka 1994. godine. Fabrika tvrdi da je njen duh nastavio da živi u modelu Kangoo.

Trabant 601 (1964)

Napravljen da zameni model 600, Trabant 601 je sinonim za jeftina vozila Istočne Evrope. Decenijama ovaj automobil je pravljen bez bitnih izmena. Skoro trideset godina Trabant je nudio dvocilindrični motor i delove karoserije napravljene koristeći duraplast. Jedina novina vredna pomena dogodila se 1990. godine kada je prostor pod haubom oslobođen za 1.1 litarski benzinac sa četiri cilindra iz modela VW Polo.

Iste godine Nemačka se ujedinjila, kupci su prešli na Golf, a Trabant i njemu slični su postalio deo ružne prošlosti. Proizvodnja je zvanično okončana 1991. godine.

Lada Niva (1977)

Sedamdesetih godina prošlog veka ruski zvaničnici obratili su se kompaniji Lada sa zahtevom da napravi Renault 5 na šasiji Land Rovera. Ako se zagledate u Nivu, jasno vam je sa kojim ciljevima se pristupilo ovom projektu. Terenac je kompaktan, uz povišeni klirens, opremljen uskim gumama sa zadatkom da savlada nepristupačne terene Sibira.

Zapravo Niva je preteča modernih krosovera, jer nudi male dimenzije koje su odlika gradskih automobila u kombinaciji sa visokim položajem sedenja koji je tipičan za veće terence. Uzimajući u obzir da projekat potpisuje Lada, komplikovana rešenja i prekomerna elektronika nisu deo ove jednačine.

Proizvodnja Nive počela je 1977. godine. Ispod haube nalazi se benzinski četvorocilindraš. Pogon je na svim točkovima. Niva se i dalje proizvodi, a jedan je od najjednostavnijih automobila današnjice.

Zastava Yugo (1980)

Saradnja italijanskog giganta i jugoslovenske Zastave trajala je skoro tri decenije kada je 1980. u Beogradu Yugo ugledao svetlost sajamskih reflektora. Spiritualni naslednik kultnog Fiće, bio je očekivano baziran na modelima i komponentama italijanskog saradnika.

Yugo 45 bio je plod projetka na kom se aktivno radilo godinama. Oznaka “45” predstavljala je broj konjskih snaga koje je oslobađao atmosferski benzinac sa 903 kubika zapremine. Motor je bio uparen se manuelnim menjačem koji je imao četiri stepena prenosa. Pogon je bio na prednjim točkovima.

U godinama koje slede, Yugo je pretrpeo razne kozmetičke promene, kao i one mehaničke. Za potrebe izvoza na američko tržište nuđena je posebna verzija sa obaveznim krovnim prozorom, ponekad uparena sa automatskim menjačem. Izvoz je planiran za 1984. godinu, ali nakon što su tri testna modela koje je Zastava poslala u SAD odbijena, jer nisu ispunjavali tamošnje standarde, bilo je neophodno načiniti čak 400 izmena. Izvoz je odložen za narednu godinu, a primerci za tu namenu poneli su ime Yugo 45A, gde se slovo “A” odnosi na Ameriku.

Kabriolet verzija predstavljena je 1988. godine i pravila se pune dve decenije. Ova karoserijska izvedba je sve traženija u poslednjih nekoliko godina, među ljubiteljima retro automobila i onima koji se u duši i dalje osećaju kao Jugosloveni.
Poput Pande koja je predstavljena iste godine kada i Yugo, domaći mališan je pravljen u specijanim serijama sa modifikovanim tovarnim prostorom, posebno namenjenim Pošti.

Godine 2008. sa proizvodne trake u Kragujevcu sišao je poslednji primerak modela Yugo. Bio je to kraj jedne ere za sve jugonostalgičare. Iako će Zastava jedno kratko vreme sklapati Punto rebrendiran u model Zastava 10, nakon Yuga ni jedan automobil iz Kragujevca neće zapravo biti naš, domaći, narodni automobil.

Četiri godine kasnije, u halama kragujevačkog tvorca počeće proizvodnja minivena Fiat 500L koji je uz velike najave o pristupačnim cenama i nastavku priče o narodnom automobilu, ipak doživeo neuspeh. Diskutabilan dizajn, visoka cena i brisanje Zastave kao brenda, nisu naišli na podržku naših kupaca.

Fiat Panda (1980)

Većina pristupačnih automobila s početka osamdesetih godina bili su vrlo jednostavni, naročito ako ih posmatramo iz prespektive vozača/kupca u drugoj deceniji 21. veka.

Međutim, iako skromna, Panda je automobil koji je zahtevao puno truda, novih ideja i kreativnog razmišljanja u potrazi za dizajnom koji će biti dopadljiv svim generacijama.

Panda je podigla lestvicu praktičnosti koja je vešto ukombinovana u moderan i poželjan gradski automobil. Njen enterijer nije bio siromašan, već minimalistički. U Pandinom slučaju jednostavnost se pokazala kao vanvremenska vrlina, zahvaljujući kojoj je ovaj model živeo sve do 2003. godine.

Land Rover Defender (1990)

Ljudi koji vam tvrde da je Defender nastao 1948. godine, namerno ili nenamerno, prave veliku grešku. Ovaj model je naslednik legendarnih prethodnika, koji iako vizuelno slični, nisu nosili naziv Defender.

Na tržištu se pojavio 1990. godine u trenutku kada su skromni terenci bili masovna pojava.

Za razliku od konkurencije koje je polako gasila proizvodnju svojih modela u ovoj klasi, Defender je ostao i njegovo ime je vremenom postalo sinonim za terence koji svoj put krče tamo gde ni jedan drugi automobil nije zašao. Defender se dičio svojom surovom jednostavnošću i pre desetak godina, kada je postao jedan od poslednjih primeraka vrste koja izumire.

Dacia Logan (2004)

Renault je imao tri cilja kada je na sebe preuzeo zadatak da jednim modelom preporodi rumunskog proizvođača automobila Dacia. Novi Logan morao je da bude moderan, pouzdan i pristupačan. Renault je imao želju da ljudima u Francuskoj, koji inače kupuju polovne automobile, za isti novac ponudi novo vozilo. Logan je ispunio sve ciljeve i postao jedan od najjednostavnijih novih automobila sa početka novog veka.

Elektronika je svedena na neophodni minimum, a veliki broj delova pozajmljen je od aktuelnih francuskih modela. Hrabra ideja za preporod brenda je urodila plodom i u narednim godinama Dacia je postala jedan od najprofitabilnijih proizvođača iz Renault-Nissan alijanse sa više od 4 miliona prodatih primeraka modela Logan.

Stazama koje je Logan utabao krenuće da se kotrljaju novi modeli Sandero i Duster, koji će dodatno uticati na stvaranje reputacije koju Dacia danas uživa.