Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Čitav život posvetio je hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi.

Miholjdan je posvećen Svetom Kirijaku Otšelniku, koga narod zove Sveti Miholj, pa otuda i naziv praznika.

Kako mu ime kaže, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta, da bi živeo na osamljenom mestu, Sveti Kirijak je skoro ceo život proveo u pustinji.

Bi je, kako uči hrišćanska crkva, moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih, ali je ceo život proveo bežeći od ljudske slave. Upokojio se 557. u 109. godini.

Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan. Zaštitnik je moreplovaca. Održavaju se vašari, zavetine, preslave, litije…

Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati i slično.

Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.

Dozvoljene su sve vrste posla u bašti i dvorištu kako bi se sve pripremilo za zimu. Ko nije spremio zimnicu, veruje se da bi to trebalo da uradi na Miholjdan ili par dana oko ovog praznika.

Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome jer se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti poslom u polju.

U narodu se veruje i da su ljudi rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.

(Kurir.rs)

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments