Na probi državne mature, koja je bila od 5. do 8. aprila, škole su dobile pogrešan “ključ” za rešavanje tri pitanja iz istorije. Učenicima četvrtog razreda, koji su učestvovali u pilotiranju, ponuđeni su odgovori među kojima je bio i jedan tačan ali je u rešenjima, po kojima nastavnici ocenjuju test, bio pogrešan odgovor.
Propusti su napravljeni u odgovoru na 29, 30. i 40. pitanje. Naime, na pitanje koji od ponuđenih termina se odnosi na Vojnu krajinu tačan odgovor je bio: “srpski statuti (Statuta Velachorum)”, a odgovor u ključu nije imao nikakve veze sa Vojnom krajinom i postavljenim pitanjem i glasio je “obe crkve su potpale pod strani uticaj”.
U narednom pitanju tražilo se od učenika da navedu osobu koju su pre Drugog svetskog rata zvali “spasiocem dinara”. Tačan odgovor je bio Milan Stojadinović, a u ključu je pisalo “demagogija”.
Na poslednjem pitanju u testu od učenika se tražilo da odgovore na pitanje koja je stranka 1924. godine bila na vlasti u Velikoj Britaniji kada je ta zemlja priznala SSSR. Tačan odgovor na to pitanje je – laburisti, a u ključu za ocenjivanje navedeno je “ističe kult ličnosti”.
Upućeni kažu da se stiče utisak da organizatori nisu detaljno proveravali ključ, pre nego što je prosleđen ocenjivačima. Praksa je, kada se završi test, prvo se uzorak pogleda, zato što se greške dešavaju. U Radnoj grupa, koja je spremala test iz istorije, su dva univerzitetska profesora i tri gimnazijska nastavnika. Oni su izabrani na javnom pozivu. Inače projekat Dražavna matura finansira EU, a uloženo je 3,7 miliona evra.
“Odmah smo uočili greške”
Nastavnik istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji Aleksandar Markov kaže da su pregledači odmah uočili tri greške čim su dobili ključ za test.
“Pošto su zadaci uglavnom bili na zaokruživanje, tačnije da se oboje kružići ispred tačnog odgovora odmah smo uočili da se kod tri pitanja odgovori ne poklapaju sa ponuđenim u zadacima. To je bio prvi signal da nešto nije u redu. U postavljanju pitanja i ponuđenim odgovorima nije bilo grešaka, samo su greške bile u ključu. Dobro je što je u pitanju pilotiranje”, kaže Markov za Eurionews Srbija.
Dodaje i da su greške uvek moguće, ali da je čudno što su napravljeni propusti u tri pitanja.
– Očigledno je reč o propustu. Kako nije bilo greške u pitanju, već u ključu na osnovu toga se da zaključiti da je napravljena neka šira baza sa pitanjima, a na testu je bilo 40. Očigledno su za ključ iz baze povučeni odgovori na pitanja koja nisu bila u testu – kaže on.
Smatra da to nije greška njegovih kolega koji su sastavljali pitanja, već da je reč o tehničkoj grešci kada su odgovori povlačeni iz baze, te kombinacija pitanja za koju je odlučeno nije dobro usklađena sa ključem.
Iz projekta “Državna matura” do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor na pitanje kako je došlo do propusta.
Drugo pilotiranje državne mature
Inače, od 5. do 8. aprila bilo je drugo pilotiranje državne mature. Prvo je bilo u oktobru 2020. godine na kome učenici nisu pokazali očekivano znanje.
Državna matura planirano je da bude uvedena u školskoj 2023/24 godini. na njoj će se kao obavezni predmeti polagati srpski (maternji jezik) i matematika, izuzev za one učenike koji su matematiku učili samo u prvoj i drugoj godini. Svi gimnazijalci polagaće i treći predmet koji su izabrali sa Liste opšteobrazovnih predmeta, dok će učenici stručnih škola kao treći ispit polagati stručno-teorijski test.
euronews.rs/blic.rs
