Foto: Profimedia

Usled ubrzanog načina života veliki broj građana ne obraća pažnju sa kojih adresa im pristiže elektronska pošta. Hakerima je za napad na naše lične podatke najčešće dovoljna samo imejl adresa.

Daleki rođak vam je ostavio nasledstvo i vi samo treba da upišete svoje bankovne podatke kako bi vam novac stigao na račun ili vas pošta obaveštava da imate paket koji će se vratiti pošiljaocu ukoliko ne upišete svoje lične podatke. Ovo su samo neki od tipičnih mejlova kojima se služe hakeri u “fišing” napadima.

Napad na naše lične podatke najčešće dovoljna samo imejl adresa.

Daleki rođak vam je ostavio nasledstvo i vi samo treba da upišete svoje bankovne podatke kako bi vam novac stigao na račun ili vas pošta obaveštava da imate paket koji će se vratiti pošiljaocu ukoliko ne upišete svoje lične podatke. Ovo su samo neki od tipičnih mejlova kojima se služe hakeri u “fišing” napadima.

Kako građani dosta koriste lične podatke u svakodnevnim aktivnostima, pri odlasku u banku, kupovinu ili turističku agenciju, ti napadi često i uspeju.

“Cilj fišing napada je otkrivanje korisničkih podataka kao što su kredencijali za pristup e-benkingu ili razlučiti drugi poverljivi podaci. Napadač se predstavlja kao lice od poverenja i traži najčešče od korisnika da odgovori na taj mejl kako bi mogao da izvuče ove informacije”, kaže Luka Živanović, inženjer za infrastrukturu i klaud rešenja.

Fišing mejlovi obično imaju neku karakteritičnu formu gde se od korisnika traži da pošalje određene poverljive informacije.

Podaci pokazuju da je u svetu, samo u drugom kvartalu ove godine, bilo više napada metodom ‘pecanja’ nego u celoj 2021. godini. Napadači se najčešće u ovakvim mejlovima skrivaju iza poznatih brendova.

Pored ove vrste napada, sve učestaliji su i drugi, još opasniji napadi na naše računare.

Foto: SMART LIFE/STEPHEN PHILLIPS ON UNSPLASH

“Jedan od najčešćih danas je ‘rensomver’ koji zaključa podatke na vašem računaru, vašem hard disku. Što je neko jako dobro osmislio jer vam podatke zapravo ne ukrade, oni i dalje ostaju kod vas samo što su nedostupni, ne možete da ih koristite”, kaže prof. dr Igor Franc, stručnjak za sajber bezbednost.

“Ne postoji stopostotna zaštita od sajber napada. Prevencija je bila, ostala i biće najbolje rešenje. Savet građanima je da paze kome i gde daju svoje lične podatke”, kaže Luka Živanović, inženjer za infrastrukturu i klaud rešenja.

Ne otvarajte mejlove od nepoznatih pošiljalaca i koristitite što bezbednije lozinke, sastavljene od velikih i malih slova i brojeva, a kada je to moguće koristite potvrdu plaćanja karticom putem SMS koda, samo su još neki od saveta stručnjaka.

rts.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments