Zbog klimatskih promena koje izazivaju suše i zbog krčenja šuma svih pojedinaca i kompanija, stručnjaci očekuju da će se broj ekstremnih šumskih požara povećati za 30 posto u narednih 28 godina.
Pored šumskih požara, u poslednje vreme su sve češći požari u oblastima koje donedavno nisu bile tako česte, poput arktičke tundre i amazonske prašume.
-Nedavno smo videli porast požara u severnoj Siriji, severnom Sibiru, istočnoj Australiji i Indiji – rekao je naučnik australijske vlade Endru Salivan, urednik izveštaja o rastućoj pretnji od globalnih ekstremnih požara, životnu sredinu (UNEP) i neprofitnu grupu GRID-Arendal, koja promoviše informacije o životnoj sredini.
Istovremeno, sve je manje hladnih i vlažnih noći, koje su nekada doprinele ublažavanju razmera požara, što znači da ih je sve teže obuzdati i ugasiti, pokazalo je istraživanje objavljeno prošle nedelje u časopisu Nature.
Naučnici su ustanovili da su noćne temperature rasle brže od dnevnih u poslednjih 40 godina, pa je sve više toplih i sušnih noći tokom kojih požar uspeva da traje, čak 36 odsto.
-Ovaj fenomen rezultira još većim i ekstremnijim požarima, a iscrpljeni vatrogasci ne uspevaju da se odmore, što znači da ne mogu da se pregrupišu i revidiraju strategije gašenja požara – rekla je Dženifer Balč, vodeći autor studije, objavljene u časopisu Nature.
Posledice ekstremnih požara su široke, od gubitaka i materijalne štete do ogromnih sredstava koja se moraju izdvojiti za njihovo gašenje.
Prema izveštaju UNEP-a, samo u Sjedinjenim Državama godišnje se za borbu protiv šumskih požara izdvaja čak 347 milijardi dolara. O gašenju požara u Kaliforniji u fiskalnoj 2020/2021. američka vlada potrošila je oko 3,1 milijardu dolara.
Požari koji besne u argentinskoj provinciji Korijentes od decembra uzeli su ogroman danak – ubili su mnoge divlje životinje u Nacionalnom parku Ibera, uništili mnoge pašnjake i stoku, plantaže voća, povrća i pirinča, kao i lokalne useve.
nsuzivo.rs/Hina
