Broj zaraženih malim boginjama u Srbiji svakodnevno raste, a na epidemiju ove bolesti lekari već godinama upozoravaju zbog najnižeg obuhvata MMR vakcinom u prethodnih 20 godina! Iako je zakonom ova vakcina obavezna, nesavesni roditelji u mnogim slučajevima prolaze nekažnjeno, a i nekoliko Ustavnih odredbi je u direktnom sukobu jedna s drugom po ovom pitanju.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena je obavezna imunizacija dece protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije.
Takođe, za boravak dece u predškolskim i školskim ustanova, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, neophodno je da dete bude vakcinisano, osim u slučaju postojanja medicinske kontraindikacije koju utvrđuje lekar specijalista ili stručni tim za kontraindikacije.
Istim Zakonom, za kršenje obaveze vakcinacije predviđena je novčana kazna u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.
Sa druge strane, Ustavom Republike Srbije se garantuje pravo na obrazovanje. Pravo svakog građanina na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj školi predviđeno je i Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Dakle, roditelji su tehnički u obavezi da šalju decu u osnovnu školu bilo da su ona vakcinisana ili ne.
Drugi Zakon koji je u kontradikciji jeste i Zakon o pravima pacijenata. Građani su njime dobili mogućnost da odbiju obaveznu vakcinaciju, jer u skladu sa ovim Zakonom bez pristanka pacijenta ne sme se nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.
Ipak, pravnici objašnjavaju da ova dva zakona ne mogu biti argumenti antivakserima. Naime, za upis u školu je neophodno da se dostavi dokaz o vakcinaciji. Takođe, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju treba sagledati u širem kontekstu – imunizacija ne postoji samo zbog pojedinca i njegove bezbednosti već je i u opštem interesu.
Što se tiče Zakona o pravima pacijenata u samom tekstu zakona jasno je stavljeno do znanja da se pojedincu ovo pravo može “oduzeti” ukoliko njegova odluka direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica. Dakle, ukoliko je pojedinac, primera radi, bolestan može odbiti lečenje. Međutim, ako je bolestan od zarazne bolesti kojom ugrožava živote drugih ljudi, tehnički ne može odbiti odgovarajuće tretmane.
Ovo se jasno primenjuje i na vakcine jer je imunizacija od zaraznih bolesti i u opštem intersu, a ne samo zbog zdravlja pojedinca.
134 prekršajna postupka – 23 osuđujuće presude
Ovo u razgovoru za “Blic” potvrđuje i Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, koja kaže da svaki sudija u ovom sudu vodi po nekoliko ovakih prekršajnih postupaka.
Tako je u Srbiji u prethodne tri godine formirano 134 prekršajna postupka protiv nesavesnih roditelja, uz 23 osuđujuće presude i to po svemu sudeći nije konačan broj. Konkretno, u 2020. godine formirano je 15 predmeta, a ni u jednom nije doneta oslobađajuća presuda. U šest predmeta sudije su donele osuđujuću presudu. U narednoj godini, 2021. formirano je 59 ovakvih predmeta gde je u 14 slučajeva doneta osuđujuća presuda, a samo u 6 oslobađajuća. Prošle godine je bilo 60 predmeta i ni u jednom još nije doneta oslobađajuća presuda, dok je u šest slučajeva prekršajno osuđeno, saznaje “Blic” u Prekršajnom sudu u Beogradu.
Međutim, Ristanović objašnjava da je veći problem u neažurnosti evidencije.
– Prođe previše vremena od trenutka kad je roditelj imao obavezu da svoje dete odevede na vakcinaciju. Postoje one vakcine koje moraju da se prime do određenog uzrasta, ako dom zdravlja ne vodi ažurno tu evidenciju i ne podnese blagovremeno prijavu Ministarstvu zdravlja koje će onda podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka onda se desi da je već zastareo za pokretanje – rekla je Ristanović za “Blic”.
Ristanović kaže da se najčeće vode postupci protiv roditelja koji su odbili da vakcinišu dete vakcinama koja deca primaju još u porodilištu.
– Obično nisu vakcinisani onom obaveznom vakcinom pri izlasku iz porodilišta i onim koje se primaju do godinu dana uzrasta. Različite kazne su tu izricane – od novčanih do opomena roditelja koji iz nekih posebnih razloga to nisu uradili. To sudija proceni u svakom posebnom slučaju – kaže Ristanović.
Da je problem i u nepoštovanju zakona za “Blic je objasnila i Jovanka Zečević, advokatica.
– Ljudi koji nisu vakcinisali decu često ni ne snose neke posledice. Škole i vrtići ne traže dokaz o vakcinaciji. Ne vakcinišu dete i, ništa, upišu ga u školu redovno. Lično znam za slučaj kada dete nije primilo nijednu vakcinu i redovno je upisano u školu – rekla je Zečević.
Deca koja nisu primila ni jednu vakcinu su najzdravija deca,čak ni obične prehlade nemaju.A što se kazni tiče,kažu plate po 20.000 din za vakcinu,ali očuvaju detetu zdravlje.
Ja sam imao astmu od rođenja, neke vakcine sam primio neke ne iz zdravstvenih razloga. Isto tako sam sve te boginje preležao protiv kojih sam vakcinisan kao i svi ljudi koje znam, tako da ne shvatam poentu vakcinacije?! Deca su mi vakcinisana i ona su isto prošla sa boginjama i zaušcima, čak je i supruga sa 30 i kusur godina uz njih ponovo dobila male boginje. Eto nisam protiv vakcinacije, ali ne vidim svrhu kad nemaju efekat. Kao što su nam radili pre godinu i dve sa već znamo čime i odjednom smo postali imuni i ne trebaju ni vakcine… Učitaj još »