Iako gotovo svi naučnici tvrde da je priča o Atlantidi mit – zbog čega se onda dokazi njenog postojanja i dalje traže?
Da spis starogrčkog filozofa Platona nije sadržao toliko istine o ljudskoj istoriji, njegovo ime bi bilo zaboravljeno pre nekoliko vekova.
Ali jedna od njegovih najpoznatijih priča — kataklizmično uništenje drevne civilizacije Atlantide — gotovo sigurno je mit. Pa zašto se onda ova priča i dalje prepričava više od 2.300 godina nakon Platonove smrti?
“To je priča koja zaokuplja maštu”, kaže Džejms Rom, profesor klasike na Bard koledžu u Anandejlu u Njujorku. “To je veliki mit. Ima mnogo elemenata o kojima ljudi vole da maštaju.”
Platon je ispričao priču o Atlantidi oko 360. godine pre n.e. Osnivači Atlantide, kako je rekao, bili su pola bogovi, a pola ljudi. Stvorili su utopijsku civilizaciju i postali velika pomorska sila. Njihov dom su bila koncentrična ostrva odvojena širokim jarcima i povezana kanalom koji je prodirao do centra. Bujna ostrva bila su bogata zlatom, srebrom i drugim plemenitim metalima, a na njima je živelo obilje retkih, egzotičnih divljih životinja. Na centralnom ostrvu bio je smešten veliki glavni grad.
Postoje mnoge teorije o tome gde se nalazila Atlantida — na Mediteranu, kod obale Španije, čak i ispod današnjeg Antarktika. “Izaberite mesto na mapi i neko je rekao da je Atlantida bila tamo”, kaže Čarls Orser, kustos istorije u Državnom muzeju Njujorka u Albaniju.
Platon je rekao da je Atlantida postojala oko 9.000 godina pre njegovog vremena i da su njenu priču preneli pesnici i sveštenici. Ali Platonovi spisi o Atlantidi jedini su poznati zapisi o njenom postojanju.
Platonova filozofija pretočena u priču o Atlantidi
Malo, ako ih uopšte ima, naučnika misli da je Atlantida zaista postojala. Istraživač okeana Robert Balard, istraživač National Geographica koji je otkrio olupinu Titanika 1985. godine, napominje da “nijedan nobelovac” nije rekao da je istina ono što je Platon napisao o Atlantidi.
Ipak, Balard kaže, legenda o Atlantidi je “logična” jer su se kataklizmičke poplave i vulkanske eksplozije dešavale kroz istoriju, uključujući jedan događaj koji je imao neke sličnosti sa pričom o uništenju Atlantide. Pre oko 3.600 godina, masivna vulkanska erupcija opustošila je ostrvo Santorini u Egejskom moru u blizini Grčke. U to vreme, na Santoriniju je živelo veoma napredno društvo Minojaca. Minojska civilizacija je iznenada nestala otprilike u isto vreme kada se dogodila i erupcija vulkana.
Ali Balard ne misli da je Santorini bio Atlantida, jer se vreme erupcije na tom ostrvu ne poklapa sa onim kada je Platon rekao da je Atlantida uništena.
Rom veruje da je Platon stvorio priču o Atlantidi kako bi približio ljudima neke od svojih filozofskih teorija. “Njegove ideje o božanskoj i ljudskoj prirodi, idealnim društvima, postepenoj korupciji ljudskog društva — sve ove ideje se nalaze u mnogim njegovim delima. Atlantida je bila samo dugačiji prtistup jednoj od njegovih omiljenih tema.”
“Legenda o Atlantidi je priča o moralnom, duhovnom narodu koji je živeo u visoko naprednoj, utopijskoj civilizaciji. Ali postali su pohlepni, sitničavi i “moralno su bankrotirali”, a bogovi su se “naljutili jer su ljudi skrenuli sa puta i postali nemoralni”, kaže Orser.
Kao kaznu, kaže, bogovi su poslali “jednu strašnu noć vatre i zemljotresa” zbog koje je Atlantida potonula u more.
nationalgeographic.rs
